Biću domaćin novog sastanka u okviru dijaloga Srbije i Kosova na nivou lidera 14. septembra, na kojem ćemo tražiti rešenja za sadašnju situaciju”, naveo je Borelj, a prenose sajt Kosovo onlajn i agencija Fonet.
Najnovija eskalacija napetosti između Kosova i Srbije počela je krajem aprila, kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije, pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Usledili su protesti srpske zajednice, koji su u jednom trenutku eskalirali i u sukobe sa pripadnicima međunarodnih mirovnih snaga koje na Kosovu predvodi NATO (KFOR). Napetosti su dodatno osnaživali naizmenični potezi Beograda i Prištine – koji su nailazili na kritike međunarodne zajednice.
Zapad je uložio diplomatske potencijale i, uz angažman Miroslava Lajčaka i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara, nastojao da približi stavove lidera Kosova i Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u martu ove godine su na Ohridu usaglasili stavove o primeni mape puta u vezi sa normalizacijom odnosa.
Ni Vučić ni Kurti, međutim, nisu potpisali dokument, iako su zapadne diplomate istakle da očekuju da se ono što je dogovoreno sprovede u delo.
Proširenje EU jedna od tema sastanaka u Toledu
Borelj je kazao da je jedna od tema na sastanku šefova diplomatija zemalja članica EU bilo i proširenje Unije.
“Pitanje proširenja lebdelo je nad ovim sastankom. Ukrajina treba da postane članica EU, kao i Zapadni Balkan, i to brzo. Mislim da je kolateralna posledica rata u Ukrajini to da se ubrza proširenje kao proces zasnovan na zaslugama”, kazao je Borelj.
Dodao je da je Španija, koja trenutno predsedava EU, predložilo da se narednog meseca održi ministarski sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana i da su se ministri sa tim saglasili.
“Za proširenje moramo da budemo spremni i mi, jer nam to može doneti 10 novih članica. Potrebno je da budemo spremni mi, ali i zemlje koje žele da pristupe, a posebna podrška biće potrebna Ukrajini”, istakao je Borelj.
Naglasio je da zemlje kandidati moraju biti u potpunosti spremne za prijem, jer u suprotnom neće biti primljene.
