Na današnji dan porodica Negić iz Beograda navikla je da pravi veliko slavlje, dan kada je svet ulepšan jednom posebnom devojčicom, Sofijom – tako malom, a tako mudrom i jedinstvenom curicom, zlatnog srca.
Međutim, ove godine osmehe i muziku zamenile su suze i jauci. Sofijine svećice nema ko da oduva jer se ona više nikada neće vratiti kući iz škole, u kojoj joj je 3. maja na Vračaru hicima iz pištolja presudio drugi učenik (14), kao i još osmoro njenih drugara i čuvaru škole.
U javnost je na današnji dan isplivala jedna dirljiva stranica iz Sofijinog dnevnika, koja je napisana 30. novembra 2022. godine, a koju su preneli beogradski mediji. Tada, trinaestogodišnja devojčica je čitajući knjigu “Dnevnik Ane Frank” iskazala tugu za glavnim likom, odnosno za devojčciom, koja je u svom dnevniku opisala šta je sve prošla tokom holokausta, koji na kraju nije preživela, prenosi republika.
Sofijine reči prenosimo u cijelosti:
Dragi dnevniče,
U knjizi “Dnevnik Ane Frank” radi se o odrastanju jedne mlade Jevrejke u okolnostima Drugog svetskog rata. Opisuju se puno njena osećanja, bila je vrlo uplašena, ali i veoma hrabra. Dok sam čitala knjigu, u meni su se budila razna osećanja i razmišljala sam kako bi meni bilo da moram da se krijem u zatvorenom prostoru dve godine i da mi život zavisi od toga. Bila bih uplašena kao i Ana i verovatno bih zbog toga, isto kao ona, mislila da sam kukavica.
okom čitanja knjige sam se osećala vrlo tužno. I mislim da nekome, tako mladom, ne bi trebalo da se oduzme život. Ne samo njoj, već bilo kome, kako deci, tako i odraslima. Vrlo mi je žao što se njen život završio tako rano.
Tvoja Sofija.
