U nacrtu izveštaja o Crnoj Gori koji će Evropska komisija objaviti 8. novembra ocenjuje se da nije postignut napredak u reformi pravosuđa, “najizazovnijoj oblasti vladavine prava do sada”.
“Pravosudni sistem je nastavio da se suočava sa dubokom institucionalnom krizom, što je rezultiralo slabim rukovodstvom i upravljanjem, nedostatkom strateške vizije i lošim planiranjem, što utiče na sposobnost zemlje da isporuči pravdu”, navodi se u nacrtu izveštaja Komisije.
U borbi protiv korupcije, kako se navodi u izveštaju, zabeležen je samo ograničen napredak.
“Korupcija, uključujući korupciju na visokom nivou, ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost i preovladava u mnogim oblastima, uključujući i državne strukture. Crna Gora nije u dovoljnoj meri unapredila svoj zakonodavni i strateški okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa pravnim tekovinama EU, evropskim i međunarodnim standardima”, ističe se u ovom dokumentu.
Dodaje se takođe da zemlja treba da pokaže strog i nedvosmislen odgovor krivičnog pravosuđa na ovu kritičnu pojavu.
Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, u izveštaju se navodi da je Specijalno tužilaštvo reagovalo oprezno u pokretanju nekoliko istraga visokog profila, “koje izgleda ukazuju na duboku infiltraciju korupcije i organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući i na najvišem nivou”.
Dodaje se da Crna Gora mora dodatno da poboljša rezultate istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda i konfiskacije imovine u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.
Napredovanje u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 koji se tiču vladavine prava je neophodno za napredovanje u pregovorima o članstvu, pošto od ta dva poglavlja zavisi pristupni proces.
O političkoj sceni
U godišnjem izveštaju se navodi da su Crnu Goru zahvatile duboke polarizacije i podele, što se manifestovalo u napetim konfrontacionim pozicijama političara koji
nisu bili spremni da okončaju politički zastoj, “čak su bili spremni da eskaliraju ustavnu krizu kako bi postigli kratkoročne partijske dobitke”.
To je, navodi se u dokumentu, dovelo do blokade političkog sistema.
Takođe se navodi da je nepostojanje funkcionalnog Ustavnog suda “ozbiljno uticalo na izborne procese”.
U dokumentu se ocenjuje da pravni okvir zahteva sveobuhvatnu reformu i usklađivanje izbornih propisa, prava glasanja i kandidovanja, transparentnosti, mehanizama rešavanja sporova i nadzora nad finansiranjem kampanje i medija, uz opasku da su “ovi problemi, zajedno s drugim pitanjima, ostali nerešeni”.
Ograničen napredak i u slobodi izražavanja
Evropska komisija je po pitanju medija ocenila da je Crna Gora postigla samo “ograničen napredak”.
Primećuje se da su vlasti, generalno, pružile brze i efikasne policijske i institucionalne odgovore na nove slučajeve nasilja nad novinarima, ali da nije bilo efikasnog sudskog postupanja u starim slučajevima.
U dokumentu se ocenjuje da su potrebni dalji kontinuirani napori kako bi se ispunili najviši standardi medijskog integriteta i odgovornosti, suprotstavilo dezinformacijama i ograničili efekti uznemiravanja na mreži i govora mržnje.
“Medijsko okruženje je i dalje visoko politički polarizovano, s neujednačenom primenom novinarskog etičkog kodeksa i profesionalnih standarda. Potrebno je uspostaviti kredibilne i efektivne mehanizme samoregulacije kako bi se ojačao integritet i profesionalizam medija”, navodi se u godišnjem izveštaju o Crnoj Gori.
Spremnost za preuzimanje obaveza iz članstva u EU
U godišnjem izveštaju se ističe da je Crna Gora “umereno spremna” za primenu pravnih tekovina EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, te da je u celini ostvarila ograničen napredak.
Što se tiče sposobnosti Crne Gore da preuzme obaveze iz članstva, u dokumentu stoji da se važan rad na usklađivanju i pripremi za implementaciju pravnih tekovina EU odvijao u mnogim oblastima, doduše “sporijim tempom nego što se očekivalo”.
Pohvale za spoljnu politiku
Potvrđuje se da je Crna Gora nastavila da se u potpunosti usklađuje sa svim deklaracijama i zajedničkim stavovima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU uključujući sankcije. Takođe se potvrđuje da nastavlja da sprovodi mere u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta kao i saradnju u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Saveta za regionalnu saradnju.
Takođe se potvrđuje da je Crna Gora ostala posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim državama članicama EU, te da je zemlja generalno aktivan učesnik u regionalnoj saradnji, prenosi RSE.
