Antonija Bilić (17), maturantkinja srednje Trgovačke škole iz Kričaka, izašla je iz svoje porodične kuće u okolini Drniša u utorak 7. juna 2011. godine oko 8.30 i nikada se više nije vratila. Istragom je utvrđeno da je kobnog dana nameravala da ode u Split i da je na putu prema tom gradu zaustavila kamion, ne sluteći da ga vozi silovatelj Dragan Paravinja.
Antonija je ubijena isti dan, a Paravinja je njeno telo bacio na deponiju udaljenu svega par kilometara od mesta gde je poslednji put bio lociran njen signal mobilnog telefona.Usledila je do tada najveća potraga u istoriji Hrvatske, a mesto na kojem će posle 18 meseci biti pronađeno telo Antonije, pregledano je čak dva puta. Nakon pronalaska tela bilo je pokrenuto pitanje propusta policije u slučaju Antonije Bilić.
Istovremeno, Paravinja je pobegao u BiH, odnosno Republiku Srpsku, a uhapšen je nedaleko od Banjaluke 20 dana nakon ubistva nesrećne devojke.
Tokom kriminalističke obrade Paravinja je priznao da je silovao i ubio Antoniju tako što ju je zadavio. Dok je čekao izručenje Hrvatskoj, Paravinja je osuđen na 2 godine i 10 meseci zatvora u Osnovnom sudu Sokolac, zbog pokušaja silovanja devojke u Palama 2002. godine.
U februaru 2012. godine Paravinja je izručen Hrvatskoj, ali potraga za telom Antonije Bilić bila je i dalje neuspešna.Tokom potrage bilo je saslušano 400 ljudi, pregledano na stotine kvadratnih kilometara terena, hapšeni su rođaci Paravinje, isušena su i dva jezera, ali telo Antonije koje je istražiocima zapravo svo vreme bilo pred nosom, nije bilo pronađeno.
Iako telo devojke nije bilo nađeno, suđenje Paravinji je počelo 1. marta 2012. godine pred Županijskim sudom u Splitu.
Jedino što su tužioci imali od materijalnih dokaza bili su tragovi krvi pronađeni u kamionu Paravinje, ali i i njegovo priznanje u banjalučkoj policiji da je Antoniju zadavio, ali ovo priznanje Paravinja je na početku suđenja povukao, rekavši da je bio primoran na njega u policiji. Međutim, mislilo se da je celi slučaj na jako klimavim nogama, jer telo nije bilo.
Ipak, tužioci su uspeli da dokažu krivicu, pa je Paravinja osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina za ubistvo.
U međuvremenu, odnosno mesec dana nakon prve prvostepene presude pronađeno je i telo Antonije i to sasvim slučajno i na deponiji, svega par kilometara od mesta gde je zaustavila čoveka koji joj je presudio godinu i po dana ranije.
Iako su pronađene kosti ubijene devojke na njima nije bilo vidljivih tragova nasilne smrti u vidu preloma.
Međutim, Vrhovni sud Hrvatske je u narednim godinama čak dva puta ukidao prvostepene presude Paravinji, ali ne zbog toga što su dokazi o ubistvu bili slabi, već zbog činjenice da tužilaštvo nije nikako moglo dokazati da je ubistvu prethodio pokušaj silovanja.Međutim, Vrhovni sud Hrvatske je u narednim godinama čak dva puta ukidao prvostepene presude Paravinji, ali ne zbog toga što su dokazi o ubistvu bili slabi, već zbog činjenice da tužilaštvo nije nikako moglo dokazati da je ubistvu prethodio pokušaj silovanja,piše Srbijadanas
Konačna pravosnažna presuda stigla je u julu 2017. godine, a Paravinja je osuđen na 20 godina zatvora, jer se kako je obrazloženo nije radilo o teškom ubistvu, već “običnom” ubistvu.
