Ruski predsednik Vladimir Putin ponavlja greške iz ere Sovjetskog saveza koje su dovele do bankrota ekonomije i na kraju raspada SSSR. Govoreći na jednom od panela tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski, uporedio je raspad SSSR sa ratom u Ukrajini:
“Putin zbog invazije na Ukrajinu ponavlja greške koje je napravilo rukovodstvo Sovjetskog saveza. SSSR se suočio sa Zapadom i izgubio”, naveo je Sikorski, prenosi Business insider.
On je istakao da je Putin “na zvaničnom mestu rekao da je za vreme Brežnjeva, Sovjetski Savez previše trošio na vojsku i bankrotirao zemlju”.
“Putin je bio veoma rešen u tome da se ta greška ne ponovi. A upravo to sada radi”, tvrdi Sikorski.
Leonid Brežnjev, koji je predvodio Sovjetski Savez od 1960-ih do svoje smrti 1982. godine, smatra se odgovornim za neuspeh u reformama SSSR i za vođenje zemlje u period stagnacije, uz rastuće globalne tenzije zbog sovjetske invazije na Avganistan 1979.
U februaru 2024. godine, Putin je obećao da će izbeći sličnu ekonomsku situaciju i rekao da Zapad pokušava da uvuče Rusiju u trku u naoružanju. Dodao je da je to ista taktika koju je Zapad “uspešno” koristio protiv Sovjetskog Saveza i da su između 1981. i 1988. godine “vojni izdaci Sovjetskog Saveza iznosili 13 odsto BDP”.
Za 2025. godinu, Rusija planira da potroši 6,3 odsto svog BDP na nacionalnu odbranu, što je najviši nivo od Hladnog rata. U međuvremenu, izdaci za odbranu činiće 32,5 odsto federalnog budžeta, što je povećanje u odnosu na 28,3 odsto u 2024. godini.
Sikorski je rekao da je Rusija pod Putinom “suočena sa celom Evropom, antagonizovala je zemlje koje su prethodno bile prijateljske ili neutralne”, što podseća na sovjetsku izolaciju. On je kao primer naveo nordijske zemlje, uključujući Švedsku i Finsku, koje su se pridružile NATO kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu.
Zapadne zemlje su osudile rusku invaziju, uvele sankcije i došlo je do povlačenja zapadnih kompanija iz najveće zemlje na svetu. Od početka invazije u februaru 2022. godine, Rusija je restrukturirala svoju ekonomiju kako bi prioritetizovala ratne napore, trošeći ogromna sredstva na vojsku.
Inflacija u Rusiji je porasla, radna snaga se smanjuje, a vrednost rublje opada. Anders Aslund, švedski ekonomista i bivši saradnik Atlantskog saveta, rekao je da bi ruske finansijske rezerve mogle da nestanu pre kraja ove godine.
Ekonomija Sovjetskog Saveza se srušila krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, a zemlja se raspala 1991. godine. Sikorski je ponovio upozorenje direktora Međunarodnog monetarnog fonda iz februara 2024. godine, koji je rekao da je ruska ekonomija “prilično slična onoj koju je imao Sovjetski Savez”.
Alexander Koljandr, finansijski analitičar i viši saradnik Centra za analizu evropske politike, takođe je u decembru rekao da je ukupni trend ruske ekonomije “prilično sumoran”.
“Rekao bih da je to opšta stagnacija slična onoj koju je Sovjetski Savez imao početkom 1980-ih”.