Dok se ova tvrdnja širila Twitterom i Telegramom, neki su otvoreno kritikovali “besmisliena” pretjerivanja pripisana Minou Aslani, vođi ženskog ogranka domaćih sigurnosnih snaga, Basidž, prenosi “Radio Slobodna Evropa“.
Drugi su rekli da znaju za slučajeve kada su žene upozoravane na lascivnost lizanja sladoleda pred drugim ljudima.
Jedna Iranka na Twitteru je opisala kako su nju lično upozorile zvanične vlasti na sajmu knjiga u Teheranu 1993. da ne jede sladoled u javnosti. Rekla je da joj se taj prigovor činio “smiješnim”.
Drugi su opet zbijali šale s navodnom zabranom sladoleda.
“Molim vas dođite po svoju ćerku”, pisala je jedna šaljiva objava na Twitteru.
– “Gdje je ona?”
– “U policiji.”
– “Šta je uradila?”
– “Jela je sladoled na ulici.”
Zapravo, zabrana na lizanje sladoleda u Iranu nije zvanično objavljena.
Ali u zemlji u kojoj se žene već suočavaju sa toliko društvenih, političkih i zakonskih ograničenja, tvrdnje o ovakvoj zabrani zvuče dovoljno stvarno da bi bile znak za uzbunu.
Ta zabrinutost dovela je do javnog opovrgavanja šefice Aslani, koja je odbacila tvrdnje nazivajući ih glasinama i zavjerom koju pletu strani “neprijatelji” Irana.
Minou Aslani, koja vodi ženski ogranak domaćih sigurnosnih snaga Basidž, okrivila je strane “neprijatelje” Irana za širenje ove glasine.
“Mi poričemo ovo. Naravno, neprijatelja je toliko razljutilo okupljanje [u znak podrške] čednosti tokom Sedmice hidžaba u zemlji da su izmislili glasine i počeli ih širiti.”, rekla je Aslani 17. jula na konferenciji za medije u Teheranu.
Iranac koji stoji iza jedne od prvih objava ove tvrdnje na Twitteru rekao je za RSE/RL da je to trebala biti šala.
@Golabberoot je izjavio da ga ne čudi što su neki ljudi ovu šalu ozbiljno shvatili.
Rekao je da je to zbog toga što postoji toliko mnogo apsurdnih zabrana za žene u Iranu da čak i “nerelevantne” zabrane postaju “normalne”.
Takođe je istakao da je Aslani poznata po svojim tvrdolinijaškim pogledima, te da je i prije davala dosta “čudnih komentara”.
Prema zvaničnoj vladinoj novinskoj agenciji, IRNA, mnogi korisnici društvenih mreža u Iranu vjeruju u tvrdnje oko zabrane sladoleda za žene, dok je samo nekolicina prozrela lažne izvještaje.
IRNA je prenijela da je incident pokazao da uvođenje zakona koje ljudi ne odobravaju “vodi ka degradaciji statusa zakona među ljudima i smanjuje njihovo povjerenje u zakone.”
“Zbog toga, za donositelje zakona je imperativ poticanje zakona koji su ljudima prihvatljivi”, rekla je IRNA.
Žene u Iranu su obavezne da pokrivaju glavu, kosu i tijelo u javnom prostoru prema zakonu koji se poziva na skromno “islamsko” oblačenje.
Mnoge žene se protive prisilnom nošenju hidžaba tako što pokazuju većinu kose pod malim i labavo povezanim maramama, šminkanjem ili oblačenjem uske odjeće.
Žene su takođe prkosile pravilima vezanim za nošenje hidžaba, koje je postalo obavezno nakon Iranske revolucije 1979. godine, tako što su jednostavno skidale svoje marame u javnosti.
Druge restrikcije uključuju diskriminatorne zakone kojima se Irankama, bez pismene dozvole supruga ili oca, zabranjuje putovanje u inostranstvo, kao i nejednaka prava vezana za razvod braka ili starateljstvo nad djecom.
Žene takođe ne smiju pjevati u javnosti ako su same i ne smiju prisustvovati sportskim dešavanjima za muškarce.
Neko od konzervativnih vjerskih zvaničnika, uključujući i vrhovnog vođu ajatolaha Alija Kameneija, objavili su da je za ženu grijeh vožnja bicikla u javnosti.
Tvrdolinijaši pozivaju na strožije kontrole generalnog pojavljivanja žena u javnosti.
“Što se više žena oblači provokativno, na otvoreni se*sualzirani način, imamo manje društvenog mira i suočavamo se sa većim stopama kriminaliteta”, Aslani je rekla 11. jula u Teheranu na okupljanu tokom Sedmice hidžaba, podržanog od strane države.
