Džesika Lusenhop
BBC News Magazine
Ono što se nekad smatralo nemogućim – dogodilo se. Donald Tramp je predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Skepticizam prema Trampovoj kandidaturi potiče ne samo od njegove kontroverzne platforme za imigraciju i neverovatnog stila u kampanji, već i iz njegove prošlosti kao javne ličnosti.
Ipak, 70-godišnji biznismen “poslednji se smejao” kada je pobedio mnogo iskusnije takmace u trci za republikanskog predsedničkog kandidata, uprkos svim prognozama koje su govorile drugačije.
Pobedom na predsedničkim izborima nakon borbe sa kandidatkinjom demokrata Hilari Klinton, koja je bila jedna od najkontroverznijih kampanja sa najdubljim podelama, otišao je i korak dalje.
Trampova mladost
Tramp je četvrto dete njujorškog tajkuna u poslovima s nekretninama Freda Trampa. Uprkos tome što je rođen u bogatoj porodici, od njega se očekivalo da radi najniže poslove u očevoj kompaniji. Kada je sa 13 godina bio nestašan u školi, poslali su ga u vojnu školu, prenosi bbc.
Na Univerzitetu Pensilvanija, pohađao je fakultet Varton. Postao je prvi kandidat da nasledi oca nakon što mu je brat Fred odlučio da postane pilot. Fred Tramp umro je u 43. godini od alkoholizma, a taj je događaj naveo njegovog brata da celog života izbegava alkohol i cigarete.
Tramp kaže da je ušao u posao s nekretninama uz pomoć “male” pozajmice od milion američkih dolara od svog oca, pre nego što je postao deo porodične firme. Pomogao je upravljanje dugačkim spiskom stambenih projekata u različitim njujorškim naseljima i 1971. godine preuzeo kontrolu nad kompanijom, koja je preimenovana u “Organizaciju Tramp” (Trump Organization).
Otac mu je umro 1999. godine. “Moj otac je bio moja inspiracija”, govorio je tada Tramp.
Tramp kao mogul
Donald Tramp promenio je težište porodičnog biznisa sa stambenih jedinica u Bruklinu i Kvinsu na šljašteće projekte na Menhetnu, renoviranjem hotela “Komodor” koji je postao “Grand Hajat” i podizanjem 68 spratova visoke “Kule Tramp” na Petoj aveniji, najčuvenije Trampove zgrade. Usledila je gradnja i ostalih nekretnina koje nose slavno ime – “Tramp Plejs”, “Tramp Svetska Kula”, “Međunarodni hotel i kula Tramp”, itd. “Kule Tramp” postoje u Mumbaiju, Istanbulu i na Filipinima.
Tramp takođe razvija posao sa hotelima i kockarnicama, mada je to deo posla u kome je četiri puta podnosio zahtev za proglašenje bankrota (bankrota za kompanije, ne za njega lično).
Tramp je izgradio i carstvo u šou-biznisu. Posedovao je licence za izbor za Mis sveta, Mis SAD-a i Mlada Mis SAD-a od 1996. do 2015. godine. Debitovao je u rijaliti programu En-Bi-Si televizije “Šegrt” 2003. godine, u kome su se učesnici nadmetali za posao u menadžmentu u Trampovoj kompaniji. Bio je domaćin 14 sezona šou-programa, a u finansijskom izveštaju tvrdio je da je za to bio plaćen 213 miliona američkih dolara.
Autor je nekoliko knjiga, a poseduje i robnu marku koja obuhvata sve – od kravata do flaširane vode. Prema pisanju magazina Forbs, njegovo bogatstvo iznosi 3,7 milijarde američkih dolara, iako sam Tramp insistira da poseduje 10 milijardi dolara.
Muž i otac
Tramp se ženio tri puta, ali je najpoznatija njegova prva žena – češka manekenka i sportistkinja Ivana Zelničkova. Imaju troje dece – Donalda mlađeg, Ivanku i Erika, a razveli su se 1990. godine. Brakorazvodna parnica često se provlačila po tabloidima koji su pisali i o optužbama da je Tramp zlostavljao Ivanu, iako je ona kasnije demantovala te priče.
Sa glumicom Marlom Mejlps oženio se 1993. godine. Dobili su ćerku Tifani, a razveli su se 1999. godine. Sa trenutnom suprugom, manekenkom Melanijom Knaus, oženio se 2005. godine i sa njom ima jednog sina – Barona Vilijema Trampa.
Deca iz njegovog prvog braka pomažu u rukovođenju “Organizacijom Tramp”, iako je on i dalje na njenom čelu.
Tramp kao kandidatJoš 1987. godine, Tramp je pokazao interesovanje za predsedničku kandidaturu, a 2000. godine je i ušao u trku kao kandidat Reformističke partije.
Nakon 2008. godine, postaje jedan od najglasnijih predstavnika pokreta koji je doveo u pitanje činjenicu da li je Barak Obama rođen u SAD. Ove tvrdnje su jasno opovrgnute, utvrđeno je da je Obama rođen na Havajima. Tramp je u predsedničkoj trci napokon priznao da njegove ranije tvrdnje nisu bile istinite, ali se, što je karakteristično za njega, nije izvinio.
Tek u junu 2015. godine, Tramp je zvanično najavio ulazak u trku za mesto u Beloj kući.
“Treba nam neko ko će bukvalno preuzeti ovu zemlju i ponovo je učiniti velikom. Mi to možemo”, rekao je Tramp u svom govoru kada je objavio kandidaturu. Obećao je da, kao kandidat koji nema potrebe da sakuplja sredstva za kampanju, neće imati obavezu prema različitim interesnim grupama i da je, stoga, on savršeni kandidat-autsajder.
Uz moto “Učinimo ponovo Ameriku velikom”, Tramp je vodio kampanju koja se zasnivala na obećanjima da će ojačati američku ekonomiju, sagraditi zid na granici sa Meksikom i da će privremeno zabraniti muslimansku imigraciju, “sve dok predstavnici naše zemlje ne shvate šta se događa”.
Uprkos masovnim protestima na mitinzima i snažnoj kampanji unutarpartijskih rivala Teda Kruza i Marka Rubija, Tramp je osvojio nominaciju Republikanske partije nakon primarnih izbora u Indijani.
Pobednik izbora
Trampova predizborna kampanja bila je uzdrmana kontroverzama, uključujući i objavljivanje snimka iz 2005. godine na kome se čuju njegovi lascivni komentari o ženama, kao i tvrdnje, čak i iz njegove partije, da nije sposoban da preuzme predsedničku dužnost.
Tramp je stalno govorio svojim pristalicama da odbacuje predizborna ispitivanja javnog mnjenja po kome se nalazio iza Hilari Klinton i da će njegov predsednički mandat predstavljati udar na političku elitu, kao i da će “isušiti političku močvaru” u Vašingtonu.
Inspiraciju je pronašao u uspešnoj kampanji za izlazak Britanije iz Evropske unije. Govorio je da će “nadmašiti Bregzit 10 puta”.
Svega nekoliko kolumnista predvidelo je ono što će se desiti u danu za glasanje, iako je njegova kadidatura dobila podsticaj objavljivanjem podataka o kontroverznoj istrazi FBI-ja o elektronskoj pošti njegove protivkandidatkinje.
Dok su se utisci o njegovoj iznenađujućoj pobedi još širili po Sjedinjenim Državama, Trampove pristalice su imale priliku da ga vide u Ovalnoj sobi, na sastanku o prenosu vlasti sa predsednikom Obamom, dva dana posle izbora.
Tramp je prvi američki predsednik koji prethodno nije bio biran ni za jednu funkciju, niti je služio vojni rok. Samim tim, ušao je u istoriju i pre nego što je 20. januara 2017. godine položio zakletvu kao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
