“Očekujemo da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezom usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa politikom Evropske unije (EU)”, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pres službe Unije.
Brisel je tako odgovorio na vest da je Srbija podržala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao “borba protiv terorizma i ekstremizma”.
Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim “kampovima za političko prevaspitavanje”.
z Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova RSE nije dobio odgovor na pitanje ko je i zbog čega doneo odluku da Srbija podrži deklaraciju. Na zvaničnoj stranici Ministarstva, kao ni misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi nije objavljeno da je Beograd potpisao deklaraciju.
“Srbija prema Narodnoj republici Kini vodi kontinuiranu politiku, poštujući teritorijalni njen integritet, a unutrašnje stvari Kina treba da rešava bez pritiska međunarodne zajednice”, rekao je za RSE Veroljub Arsić, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i član poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom u Skupštini Srbije.
U komentaru na to što je ovakav potez Beograda u neskladu sa politikom EU, čijem članstvu Srbija teži, Arsić je rekao da o tome može da se priča “kada Srbija bude učestvovala u odlučivanju Evropske unije”.
“Do tada, Srbija je samostalna, suverena država i vodi samostalnu u politiku u skladu sa svojim interesima, poštujući međunarodno pravo.”
Šta piše u deklaraciji?
Deklaraciju koju je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi 1. jula uputila misija Belorusije, podržali su i Rusija, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Iran, Pakistan, Kuba, Sirija, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Palestina, Sudan, Venecuela i još tridesetak zemalja Afrike i Azije.
Od ukupno 46 potpisnica, Srbija je jedina država koja teži članstvu u EU, a koja je podržala politiku i poteze Kine u Sinđijangu.
U dokumentu se, pored ostalog, navodi da je Kina “reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinđijangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava”.
“U Sinđijangu su obnovljene sigurnost i stabilnost. Ljudska prava ljudi svih etničkih grupa su efikasno zaštićena”, navodi se u deklaraciji.
U dokumentu se poziva na suzdržavanje od “neosnovanih optužbi protiv Kine zasnovanih na dezinformacijama”, i dodaje da se potpisnici “odlučno protive praksi politizacije pitanja ljudskih prava i dvostrukih standarda”.
Podršku Srbije Kini prethodno je i lično preneo šef srpske diplomatije Ivica Dačić kada je u februaru bio u Pekingu.
Prema izveštaju kineske agencije Sinhua, Dačić je u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jiem rekao da Beograd “otvoreno i čvrsto podržava politiku jedne Kine, kao i ključne interese i zabrinutosti te zemlje oko pitanja Sinđijanga, Hong Konga i Tajvana”.
Zabrinutost i osude sveta
U kineskoj autonomnoj pokrajini Sinđijang, u kojoj živi oko 25 miliona ljudi, više od polovine čine pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri, koji su izgledom, jezikom i kulturom bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, koji su najdominantnija etnička grupa u Kini.
Poslednjih decenija milioni Han Kineza doselili su se u Sinđijang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura. Povremeni sukobi traju od 1990., a najveći do sada bio je 2009. godine u gradu Urumći, kada je u uličnim obračunima poginulo oko 200 ljudi.
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u “kampove za prevaspitavanje”, jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.
Pitanje kampova u Sinđijangu pokrenuto je u Ujedinjenim nacijama (UN) avgusta 2018. godine. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije preneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u “tajnim kampovima za političku indoktrinaciju”.
Više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, te izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova.
Međunarodni izveštaji su otkrili da su hiljade pripadnika Ujgura prebačeni na rad u fabrikama širom Kine, u uslovima koji “snažno sugerišu na prisilni rad”. Veruje se da fabrike u kojima rade predstavljaju otprilike 80 velikih svetskih brendova poput “Nike”, “Apple” i “Gap”. Zato su ove kompanije pod velikim pritiskom različitih aktivista da prekinu saradnju sa dobavljačima iz Kine za koje se sumnja da koriste prisilni rad Ujgura.
Peking negira zlostavljanje Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, uz navode da pruža “stručno osposobljavanje radi otklanjanja islamističkog ekstremizma i separatizma i da podučava novim veštinama”.
Sinđijang je Kini bitan i iz ekonomskih razloga. U toj pokrajini nalazi se četvrtina kineskih naftnih rezervi, a kroz nju prolazi i “Put svile”, projekat koji bi pod kineskim vođstvom trebalo da poveže Aziju, Evropu i Afriku.
“EU je više puta oštro kritikovala situaciju u Sinđijangu. Ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog postojanja velike mreže kampova za političko prevaspitavanje, širokog nadzora i sistemskog ograničavanja slobode veroispovesti ili uverenja Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, kao i zbog izveštaja o prinudnom radu”, navedeno je za RSE iz pres službe EU.
U odgovoru se dodaje da Unija “ova pitanja i dalje postavlja u kontaktima sa kineskim vlastima na svim nivoima, kao i na međunarodnim forumima, uključujući Savet za ljudska prava u Ženevi”.
Evropski parlament je u decembru 2019., usvojio i rezoluciju kojom se izražava duboka zabrinutost zbog represije režima kojoj su izloženi Ujguri i druge muslimanske etničke manjine.
Kinu osuđuju i Sjedinjene Američke Države. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) potpisao je 17. juna ove godine Ujgurski zakon o ljudskim pravima. Radi se o saveznom zakonu SAD kojim se zahteva da različita vladina tela SAD javljaju o kršenjima ljudskih prava od strane Komunističke partije Kine i kineske vlade u Sinđijangu, uključujući i postojanje „obrazovnih kampova“.
SAD su krajem 2019. stavile na crnu listu 28 kineskih vladinih bezbednosnih agencija i tehnoloških kompanija, specijalizovanih za opremu za nadzor, koje se terete za učešće u kampanji represije i kršenju ljudskih prava pre svega Ujgura.
Poteze SAD kritikovao je krajem prošle godine potpredsednik vladajuće Srpske napredne stranke Marko Đurić, koji je optužio tu državu za “podršku ekstremistima u Sinđijangu”.
Komentarišući usvajanje zakona u Predstavničkom domu američkog Kongresa kojim se poziva na uvođenje sankcija protiv kineskih zvaničnika zbog politike “proizvoljnog pritvora i mučenja” ujgurskih muslimana, Đurić je u intervjuu kineskoj agenciji Sinhua rekao da je to “opasno i neodgovorno”.
On je podelio i “lične utiske” sa svoje poslovne posete Sinđijangu tokom proleća 2019., navodeći “drugačiju sliku” od one prikazane u zapadnim izveštajima.
“Mogu vam reći da je nivo zaštite manjinskih prava u Sinđijangu nešto čemu bi mnoge zemlje u mom delu sveta mogle da pozavide”, rekao je Đurić i pozvao one koji su zainteresovani da dođu u Sinđijang da „vide brze železničke pruge, moderne škole, puteve i nove stambene blokove“.
Navodeći da je Kina “uložila velike napore na integrisanju ljudi u Sinđijangu i suzbijanju terorizma”, Đurić je optužio zapadne medije da “prikrivaju istinu o toj kineskoj oblasti”.
Koji su razlozi srpske podrške?
Programski direktor nevladinog Centra savremene politike Nikola Burazer ocenio je za RSE da Srbija staje uz Kinu zbog podrške koju Peking daje politici Beograda prema Kosovu. On na taj način tumači i potpis Srbije na spornoj prokineskoj Deklaraciji.
“Kada se pogleda ponašanje Srbije u međunarodnim forumima i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, upadljivo je da Srbija odstupa od tog usaglašavanja onda kada su u pitanju države koje podržavaju politiku Srbije prema Kosovu, odnosno ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu”, rekao je Burazer.
Zvaničnici Srbije i Kine odnose dve zemlje opisuju kao “čelično prijateljstvo” koje potvrđuju i nizom infrastrukturnih projekata koje Kina poslednjih godina sprovodi u Srbiji.
“Srbija definitivno jeste važan partner za Kinu u Evropi i svakako da postoji i taj element, ali Kina je do sada ostvarivala saradnju i investirala u zemlje koje se ne slažu sa kineskom spoljnom politikom i koje nemaju takav benevolentan stav, tako da ne bih rekao da je to presudno u ovom slučaju”, navodi Nikola Burazer.
Podrška za Hong Kong
Ovo nije prvi put da je Srbija podržala politiku i poteze Kine koje osuđuje međunarodna zajednica.
Nakon saradnje i poruka zahvalnosti Pekingu na početku epidemije korona virusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je 2. juna pismo kineskom predsedniku Si Đinpingu u kome je, povodom donošenja kineskog Zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong, naveo da “Srbija odlučno podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost Kine”.
Reč je o Zakonu za koji zapadne zemlje i SAD upozoravaju da narušava visok stepen autonomije Hong Konga koja je gradu garantovana kada je prešao pod kinesku upravu 1. jula 1997. godine.
Posledice po evropski put Srbije
Iako Srbija u pregovorima o članstvu u EU još nije otvorila Poglavlje 31 koje se odnosi na usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa politikom EU, Nikola Burazer iz Centra savremene politike ocenjuje da potezi, poput podrške prokineskoj Deklaraciji, odstupaju od samih vrednosti Evropske unije.
“Svaka poruka ovog tipa koja dolazi od Srbije će dovoditi u pitanje da li je ona iskreno posvećena pristupanju i, na kraju krajeva, vrednostima na kojima se Evropska unija zasniva”, rekao je Burazer.
Prema poslednjem istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Srbija ima znatno nižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU od drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Od 14 država čije su politike upoređivane sa politikom Brisela, Srbija je na desetom mestu sa 57 procenata usklađenosti. Od 91 spoljnopolitičke deklaracije koje je Evropska unija objavila tokom 2019. godine, Srbija je podržala 52.
U velikoj većini slučajeva, navode analitičari ISAC fonda, Srbija se nije pridržavala deklaracija koje se odnose na entitete i/ili građane zemalja koje nisu priznale Kosovo.
Kada su u pitanju evropske deklaracije, Srbija se nije uskladila sa jedanaest koji se odnose na uključenost Rusije u krizu u Ukrajini i povezane događaje.
Od preostalih deklaracija sa kojima se Srbija nije uskladila, devet je bilo posvećeno krizi u Venecueli, tri su se odnosile na tekuće pitanje Hong Konga i Iran, a dve na Mjanmar/Burmu, Siriju i Nikaragvu.
Srbija je 2011. godine imala 90 odsto usklađenu spoljnu politiku, 2012. čak 98 odsto.
Od 2016. godine počinje pad broja evropskih deklaracija koje potpisuje Srbija, prenosi RSE.
