Trka za vakcinom u punom je jeku. Istraživača je više od 130, u različitim fazama kliničkog testiranja. Faza inače ima četiri, a samo je nekoliko kandidata ušlo u treću, koja najduže traje i koja je jedna od prelomnih u razvoju svake vakcine.
Kada se vakcina razvija, prvo se obavljaju pretklinička ispitivanja na in vitro modelima, laboratorijskim životinjama. Ako su uspješna, kreću klinička ispitivanja, na ljudima. U prvoj fazi vakcina se daje desetinama, u drugoj stotinama, u trećoj hiljadama ljudi.
Za sada, nijedna nije prošla treću fazu koja obično traje bar godinu dana, kaže dr. Dušan Popadić, šef katedre za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, piše “RTS“.
“Tokom treće faze se se utvrđuje koja je prava doza , kakva je učestalost neželjenih efekata i efektivnost vakcine. Da se nakon primene odredi koliki su titrovi antitela koja se stvaraju i da se odredi kakav je T-ćelijski imunski odgovor”, objašnjava Popadić.
Za sada se ističu vakcina sa Oxforda, i one koje razvijaju američka kompanija “Moderna”, i kineske “Sinofarm” i “Sinovak”. Sve su ušle u treću fazu. Rusija, takođe, najavljuje vakcinu na jesen.
Doktorica Dragana Maletić, specijalista zdravstvenog prava kaže da se to što se te vakcine ističu u medijima, ne znači da su nadmoćnije od drugih.
“Svako istraživanje, ako je dobro naučno utemeljeno i sprovedeno u praksi, daće dobre rezultate pa makar se obavljalo na kraj sveta. U ovoj fazi ne možemo znati da li je vakcina jednog proizvođača nadmoćnija, jer nisu završena istraživanja, nisu objavljeni rezultati, nije se našla u primeni, nema kliničkih iskustava u primeni, pa ne znamo jesu li rezultati pozitivni”, kaže dr. Maletić.
Zbog specifične situacije, ispitivanja koja bi trajala godinama su ubrzana. SZO je dozvolila i spajanje faza kako bi se što prije došlo do rezultata. Nisu svi istraživači za to bili spremni, zato i imamo kandidate koji se izdvajaju. Naučnici sa Oxforda su spojili fazu jedan i dva, dok su američki odmah po dobijanju genoma virusa iz Kine, uspjeli da za svega 48 sati završe pretklinička ispitivanja i da relativno brzo krenu u testiranje na ljudima.
“Ne bi trebalo potcijeniti još neke zemlje koje imaju šansu da prve razriješe problem, kao što je Australija. U Institutu gdje rade imaju dugu tradiciju razvoja vakcine, BSŽ je razvijena upravo u Australiji”, kaže fizičar i novinar Slobodan Bubnjević.
Vakcina na jesen?
Bez obzira što se stalno govori da je za dobru vakcinu potrebno vrijeme, najave već postoje. Donald Trump je sada najavio vakcinu negjde početkom novembra, zgodno, pred izbore.
Ako se ovo i može čitati politički, ne zaboravimo da je vodeći američki stručnjak Anthony Fauci ranije rekao da se može očekivati oktobarsko iznenađenje.
Stručnjaci sa Oxforda stalno dobijaju pitanja o vakcini za Božić, dok Rusija najavljuje da će na jesen početi sa imunizacijom široke populacije.
Doktorica Dragana Maletić, koja je doktorirala na kliničkom ispitivanju lijekova, kaže da ove najave nisu toliko neobične kao što se čini.
“Moguće je da vakcina bude u primeni na jesen, jer istraživačka praksa, istorija eksperimentalne medicine i farmaceutsko pravo poznaju pojam uslovnog stavljanja vakcine u pormet, kada je pri kraju treće faze. Ona se ne registruje na 5 godina, kako je uobičajeno kod nas, već na 12 meseci, to je kraća dozvola. S tim što sponzor prati primenu i neželjene efekte i onda se isto tako ekspresno povlači ako se ispostavi da je neefikasna ili štetna po zdravlje”, navodi Maletić.
Brzina o kojoj se priča i trka koja odaje utisak da vakcina samo što nije stigla, ima veze i sa tim što su vakcine koje ulaze u posljednje faze testiranja bazirane na izuzetnim naučnim inovacijama.
Imunolozi, ipak, vjeruju da je razlog što bi ispitivanja mogla da potraju duže nego što se najavljuje, taj što vakcina treba jednako da djeluje na sve starosne grupe.
Doktor Popadić smatra da je vakcina protiv COVID-19 najpotrebnija starima, i daje dramatično upozorenje.
“Verovatno je jednako opasno za staru osobu da dobije kovid kao i da joj pucate u grudni koš, ima istu šansu da preživi. Veliko je pitanje kakav će tip odgovora dati vakcina kod jako starih, preko 80 godina. Kinezi su najavili da će da puste u promet vakcinu za vojsku, ali to su uglavnom mladi ljudi i obično zdravi. Pitanje je da li bi ta vakcina bila odgovarajuća za nekog od 85 god, da li bi proizvela istu zaštitu”, objašnjava Popadić.
Novac je tu, ko stoji u redu?
Kada treba da se izvrši imunizacija milijardi ljudi, logistika je zahtjevna. Prva prepreka je novac. Tokom proljeća prikupljena su sredstva koja se mjere trilionima dolara u Evropi i Americi.
“Neke zemlje su kupile, procenjujući da im se to više isplati kao rešenje, po sto miliona doza od različitih kompanija. I to one koje su još nerazvijene, bez završnog testiranja, računajući da će neka od njih biti uspešna. SAD su pokrenule WARP projekat, izabrale su pet kompanija i dale milijarde dolara kako bi neka bila primenjena i distribuirana u njihovoj populaciji”, kaže Slobodan Bubnjević.
Ako su neke doze već rezervisane, mogu li vakcinu u razumnom roku dobiti oni kojima je najpotrebnija? Mnogi se sada prisjećaju situacije iz marta kada su avioni i bukvalno preusmjeravani u letu kako bi se države dočepale respiratora.
Doktor Maletić podsjeća kako su neke zemlje već tada zabranile izvoz potrošnog materijala i ostale neophodne zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju.
“Moglo bi to da se desi, ako donosioci odluka u zdravstvenoj politici globalno ne uspostave red. Prvo SZO! Ako uspije da osigura i spriječi nadmetanje u snabdijevanju, i red, da vakcinu dobiju oni kojima je najpotrebnija makar i nakraj svijeta, ako uspije onda je to dobro. Ako ne uspije svi će imati problem”, ističe dr. Maletić.
Pošto se planira proizvodnja milijardi doza, računa se na to da u borbi protiv pandemije ne možete da štitite samo sebe, odnosno da to nema efekta ako nisu zaštićeni i drugi.
“SZO ima veliki projekat u planu, planira se poštena distribucija i za siromašnije zemlje”, smatra Slobodan Bubnjević.
“Mi kao evropska država koja nije na koljenima finansijsko ćemo vjerovatno biti u stanju da kupimo dovoljno doza jer nema nas mnogo, treba nam nekoliko miliona da potpuno imunizujemo populaciju. Ali je to test za sve, svaka država će probati da dođe do vakcine”, dodaje Bubnjević.
Najmanji problem biće za one države gdje se istraživanja sprovode. Zemlje koje su učestvovale u finansiranju istraživanja takođe mogu da se nadaju brzoj distribuciji, kao i one iz čije zemlje dolaze ispitanici. To treba da znači ne samo dostupnost već i razumniju cijenu.
Imam vakcinu, ne želim je
I dok se države spremaju, a instituti i kompanije rade dan i noć, ljekare i naučnike brinu oni koji ne vjeruju u vakcine.
“U svetu bi prva vakcina mogla da se primenjuje 2021. kod nas 2022. I ne treba žuriti sa primenom, posebno u jako složenoj situaciji gde imamo jake anitvakserske grupe koje su protiv i ovih vakcina koje su obavezne, uređene kalendarom vakcinacije, nečim što ima snagu zakona. Te vakcine se osporavaju, a verujem da bi uvođenje nove proizvelo veliku podelu u javnosti i da bi takva vakcina iako je korisna ,od nekih grupa koje su glasne i daje im se prostor u medijima, bila dočekana na nož”, smatra imunolog Dušan Popadić.
Slobodan Bubnjević smatra da je, zbog dezinformacija koje kruže i u svijetu i u našoj zemlji teško uspostaviti povjerenje u javnosti da su vakcine baš onakve kako testovi pokazuju.
“Biće potrebno mnogo objašnjavanja i iznošenja tačnih podataka kako bi se populacija stvarno vakcinisala. Jer najstrašnije što može da se desi je da uspemo da kupimo doze, a da populacija neće da se vakciniše i da se to onda sprovodi nekim represivnim merama. Ali to je pretnja svuda u svetu”, napominje Bubnjević.
Ne zanemarimo ni geopolitički aspekt. Sredinom jula britanski ministar spoljnih poslova optužio je Rusiju za sabotažu razvoja vakcine. O vakcini koja se razvija u samoj Rusiji postavlja se mnogo pitanja. SZO se ograđuje govoreći da o njenom razvoju nema dovoljno podataka.
Očekuje se i marketinška borba. Tako, na primjer, vodeći ekspert sa Oxforda koja razvija vakcinu Sarah Gilbert, objavljuje da je vakcinu dala svojoj djeci, čime ne ostavlja mnogo mjesta sumnji u njenu sigurnost.
Javnosti možda djeluje da se pravi račun bez krčmara, odnosno da se uveliko priča o nečemu što još nije sigurno. U realnosti, svi su već stali u red, i zavrnuli rukav.
