Naučnici su došli do otkrića koje bi moglo da olakša život milionima ljudi u celom svetu. Potpuno slepom muškarcu vid je delimično vraćen nakon što je podvrgnut terapiji proteinom koji je prvobitno otkriven kod algi. Biološka terapija, takozvana optogenetika, poseban je proces pri kojem se proteini koriste kako bi se organizmu vratila kontrola nad ćelijama u pozadini oka.
Kako piše u časopisu “Nature Medicine”, potpuno slep muškarac počeo je pomalo da raspoznaje oblike, poput obojenih linija na pešačkom prelazu. Da je tretman uspeo postalo je jasno kada je muškarac iz Francuske, čiji identitet nije otkriven, mogao samostalno da raspoznaje, broji i uzima predmete sa stola.
Francuz već više od 40 godina boluje od genetski uslovljenog stanja koje zajednički nazivamo “retinitis pigmentosa”, a koje uzrokuje umiranje fotoosetljivih ćelija na površini mrežnjače. Sa tim problemom se širom sveta suočava više od dva milliona ljudi, a iako je potpuna slepoća vrlo retka, muškarac koji je podvrgnut eksperimentalnom lečenju pre dve decenije potpuno je izgubio vid.
Optogenika
Mediji navode kako je optogenetika nova u medicini, ali se dugo razmatra na području neuronauke. Koristi svetlo kako bi precizno uticala na aktivnosti ćelija u mozgu, pa je u ovom slučaju to pomoglo da se jedno pacijentovo oko ponovo osposobi za prepoznavanje svetla. Tehnika se bazira na proteinima koje proizvode alge, nazvane “channelrhodopsins”, a koje menjaju način na koji se ponašaju kao odgovor na svetlo. Mikrobi ih koriste kako bi se približili svetlu. prenosi “B92“.
Prvi korak u lečenju bila je genska terapija. Genetske instrukcije za proizvodnju pigmenta uzete su iz algi, pa su “predate” na korišćenje ćelijama u dubini mrežnjače. Kada se pogode snopom svetla, počinju da šalju električne signale mozgu. Postupak uspeva samo kada se ćelije izlože takozvanom žutom svetlu, pa je pacijent nosio naočare sa video-kamerom na čelu i projektorom, kako bi se u pozadinu njegovog oka projektovala verzija onoga što se događa u stvarnom svetu.
Bili su potrebni, ističu stručnjaci, meseci upornog rada dok se u oku nisu stvorile dovoljne količine pigmenta. Prvi znak da će terapija uspeti bio je kada je pacijent prilikom šetnje odjednom počeo da raspoznaje oblike na pešačkom prelazu.
Dr Hose Alian Sahel iz pariskog Instituta za vid rekao je kako je pacijent u početku bio pomalo frustriran zbog činjenice da postupak traje toliko dugo.
“Ali, kao što možete da zamislite, bio je vrlo uzbuđen kad je spontano počeo da raspoznaje svari. Svi smo bili uzbuđeni. Još uvek nema sjajan vid, ali razlika između nepostojećeg i ograničenog vida je nešto što menja život”, rekao je doktor.
Velike mogućnosti
Botond Roska, sa univerziteta u švajcarskom Bazelu, rekao je kako nova saznanja dokazuju da je optogenetika terapija budućnosti kada je vraćanje vida u pitanju.
Ipak, to je samo jedna od brojnih tehnika koje doktori u svetu isprobavaju kako bi osobama vratili vid. Mnoge se takođe bave popravkom genetskih problema koji uzrokuju probleme sa vidom, ali sa “retinitis pigmentosom” je to posebno teško jer može da prouzrokuje mutacije više od 71 različitog gena. Neki naučnici pokušavaju da obolelima vrate vid tako što povezuju video-kameru sa elektrodama koje su implementirane u pozadini oka.
Veruje se da su mogućnosti primene optogenetike velike, a neki zagovaraju upotrebu tehnike pri lečenju Parkinsonove bolesti, pa čak i kod nadvladavanja problema uzrokovanih moždanim udarom.
Britanski profesor i stručnjak za bolesti mrežnjače Džejms Bejnbridž utvrdio je kako studija obećava, ali da tek treba da vide rezultate na drugim ispitanicima, jer je sada tehnika primenjena samo na jednom pacijentu.
