Princeza Latifa je ćerka vladara Dubaija, a princeza Haja Bint al-Husain je njegova bivša supruga. Njihovi brojevi se očigledno nalaze na spisku od oko 50.000 telefonskih brojeva ljudi, za koje se veruje da su iz nekog razloga interesantni klijentima izraelske bezbednosne kompanije “NSO Grup”, navodi Bi-Bi-Si.
Lista je procurila u javnost kao velika vest, a otkriće telefonskih brojeva princeza pokrenulo je pitanja da li su mogle biti moguća meta neke vlade koja je klijent pomenute izraelske kompanije. Organizacija za ljudska prava “Amnesti internešnel” u saopštenju navodi da najnovije otkriće upliće “NSO Grupu” u kršenje ljudskih prava, apelujući da se regulativama zaustavi “nekontrolisana industrija nadzora”.
NSO je negirao bilo kakvo kršenje zakona. Iz te kompanije poručuju da je softver namenjen za upotrebu protiv kriminalaca i terorista, a dostupan je samo vojsci, organima za sprovođenje zakona i obaveštajnim agencijama. Prvobitna istraga, koja je dovela do objavljivanja izveštaja nevladine organizacije “Zabranjene priče” sa sedištem u Parizu i “Amnesti internešnela”, bila je “puna pogrešnih pretpostavki i nepotvrđenih teorija”, saopštila je izraelska grupa.
Ti izveštaji su deo serije novinskih članaka koji sugerišu da su na meti špijunskog softvera na hiljade istaknutih ljudi. Visoki izraelski zvaničnik potvrdio je za Bi-Bi-Si da je izraelska vlada osnovala tim za ispitivanje navoda o softveru “Pegaz”.
Bi-Bi-Si podseća da je sredinom februara emitovao tajni video snimak princeze Latife, u kojem je rekla da je držana kao talac i da se plaši za svoj život. Princeza Haja je u međuvremenu pobegla iz Dubaija 2019. godine, navodeći takođe da strahuje za svoj život. Ujedinjeni Arapski Emirati negirali su navode.
300 miliona za softver
Glavni meksički istražitelj za sprečavanje pranja novca rekao je da su zvaničnici prethodnih vlada od 2012. do 2018. godine potrošili 300 miliona dolara državnog novca na kupovinu softvera izraelske kompanije za špijuniranje NSO.
Izgleda da su računi za programe poput špijunskog softvera “Pegazus” uključivali i višak novca koji je možda isplaćen bivšim vladinim zvaničnicima kao mito.
Šef meksičke Finansijske obaveštajne jedinice Santjago Nieto rekao je da su informacije o tome date tužiocima.
Nieto je rekao da iznosi i način na koji su isplaćeni ukazuju na korupciju u Vladi u ionako sumnjivom programu prisluškivanja telefona čiji su cilj bili novinari, aktivisti i opozicione ličnosti, među kojima u to vreme i sadašnji predsednik Meksika Andres Manuel Lopes Obrador i njegovi saradnici.
“To znači ili bar ukazuje na postojanje krivičnog dela korupcije prodajom Vladi (špijunskog softvera) po naduvanim cenama od 2012. do 2018. godine”, rekao je Nieto.
Lopes Obrador je funkciju šefa države preuzeo 1. decembra 2018. godine i obećao da nikada neće koristiti špijunski softver.
Nieto je rekao da nijedna sumnjiva transakcija nije otkrivena u sadašnjoj administraciji.
Meksiko je imao najduži spisak – oko 700 brojeva telefona, među hiljadama koje su klijenti NSO izabrali za potencijalni nadzor.
Neke kupovine softvera su bile u vreme bivšeg ministra za bezbednost Genara Garsije Lune koji je u pritvoru zbog trgovine drogom u Sjedinjenim Državama, a druge tokom vlasti bivšeg predsednika Meksika Enrikea Penje Nieta čiji je jedan od najviših bezbednosnih zvaničnika Tomas Seron kasnije pobegao u Izrael, prenosi b92.
