Po ugledu na Island i Novi Zeland i Škotska uvodi četvododnevnu radnu nedelju. Ovo pravo moći će da koriste određene grupe, poput roditelja sa malom decom i to neće uticati na njihove prihode, jer će primati punu platu, kao kada bi radili 40 časova nedeljno.
Međutim, ova mera nije bezuslovna – ideja je da se poboljša odnos prema zaposlenima, ali i njihova produktivnost, te da oni sa ovih 80 odsto radnog vremena ostvare iste rezultate kako kada bi radili puno radno vreme, piše BBC.
Ona dolazi i usled oporavljanja od mera uvedenih u cilju suzbijanja koronavirusa, jer postoji veliki otpor među kancelarijskim radnicima po pitanju povratka na radno mesto. Ovo je razumljivo ako se u obzir uzme to da su od kuće radili 18 meseci.
Škoti su se, kako bi podstakli radnike da se vrate na posao, dosetili četvorodnevne radne nedelje, odnosno trodnevnog vikenda.
Kako bi se uverili da stanovništvo gleda blagonaklono na ovu meru, sproveli su anketu koja im je to i potvrdila. Čak 80 odsto njih želelo bi da radi po ovom principu. Isti procenat, a verovatno i isti ljudi, kaže da bi to poboljšalo njihovu dobrobit.
Poslodavcima nije privlačna
Na primer, velika medijska kuća BBC, uvela je ovakav način rada, ali on zaposlenima nije doneo ništa dobro. Oni sada, umesto da rade pet dana po osam sati, za četiti dana imaju devet radnih sati.
Još neki veliki poslodavci dosetili su se toga da im ova mera bude zamena za moguća povećanja plata.
Ipak, ovo nije osnovna ideja kampanje. Njen cilj je smanjenje radnih sati za 20% bez smanjenja produktivnosti, tako da plate ostanu iste.
Prva će sa primenom početi nuklearna elektrana Klajd čiji je upravni odbor najavio dogovor sa radnicima sa kojima će se usaglasiti oko povećanja plate za 5,5% uz dodatni godišnji odmor.
Povećanje produktivnosti
Čak 65% radnika misli da bi ih kraća radna nedelja učinila produktivnijim.
Foto: Shutterstock
Takođe, misle da bi se time osećali i cenjenijim. Jer, to što poslodavac pristane da smanji radno vreme ne dirajući plate, bi trebalo da znači da je spreman da ulaže i u njihovu edukaciju i poboljšanja uslova u radnom okruženju.
To nagoveštava da svojim radnicima omogućava apsoultnu autonomiju, fleksibilnost, poverenje, prostor za kreativnost i visokokvalitetno upravljanje koje čini da se ljudi osećaju cenjenim i vrednovanim. Kraća radna nedelja ostavlja vremena i za dodatne aktivnosti poput edukacija, tim bildinga, seminara i raznih drugih koje utiču na poboljšanje međuljudskih odnosa i proširuju znanja zaposlenih.
Skraćeni radni sati mogli bi da se koriste i kao pravo na godišnji odmor, dodatne slobodne dane ili kao odsustvo sa posla zbog obavljanja roditeljskih dužnosti.
Japan ovom merom povećava natalitet
Japan važi za jednu od najstarijih nacija sa niskim natalitetom. Uzrok tome je preokupiranost ljudi poslom, koju su oni pokušali da smanje skraćivanjem radne nedelje. Ova odluka se pokazala dobrom i Japan sada ima nešto povoljniji prirodni priraštaj.
I Island ima pozitivno iskustvo sa skraćivanjem radnog dana, za četiri sata nedeljno. Oni su sa merom počeli pre šest godina, a benefite su prvobitno imali zaposleni u javnom sektoru, jer se smatra da je njihov posao izuzetno stresan. Ishodi su bili pozitivni, pa je ova praksa sada proširena na 86 odsto radnog stanovništva.
Uspostavlja ravnotežu između posla i privatnog života
Ova praksa primenjuje se i na Novom Zelandu, a uvela ju je premijerka Džasinda Ardern koja je i inače poznata po progresivnom upravljanju, i to pre početka pandemije.
Podaci istraživanja koje je sprovedeno nekoliko meseci po uvođenju produktivnost po satu porasla je za 20 odsto, dok je došlo do značajnog napretka u broju onih koji smatraju da su poboljšali ravnotežu između posla i privatnog života.
Zanimljivo je i to da je Džasinda kao argument za uvođenje ove prakse navela to da bi ona mogla da doprinese većim prihodima od turizma, jer sada zaposleni imaju dan više da otputuju negde na vikend. prneosi “Byka“.
