Štajnmajerov izbor tajnim glasanjem većine u skupštini za narednih pet godina bio je široko očekivan, usred široke podrške većine glavnih nemačkih partija u vreme globalnih previranja i posle nedavne promene vlade, prenosi Reuters.
U svom govoru Štajnmajer je kritikovao jačanje ruske vojske u blizini Ukrajine. “Mogu samo da upozorim (predsednika Vladimira Putina)… Ne potcenjujte snagu demokratije”, poručio je.
Visoki vladin pomoćnik za vreme kancelara Gerharda Šredera i ministar spoljnih poslova pod Angelom Merkel, Štajnmajer je 12. osoba koja obavljala predsedničku funkciju u posleratnoj eri.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata izgradio je reputaciju moralnog kompasa za naciju, pozivajući ljude da se vakcinišu protiv korona virusa i govoreći protiv ekstremizma i nasilja.
Godine 2020, na događaju u memorijalnom centru Jad Vašem u Jerusalimu povodom obeležavanja 75. godišnjice oslobođenja koncentracionog logora Aušvic, Štajnmajer je sebe opisao kao “opterećenog teškim, istorijskim teretom krivice” i upozorio da se “duhovi zla pojavljuju u novom obliku”.
“Voleo bih da mogu da kažem da smo mi Nemci jednom zauvek naučili iz istorije”, rekao je on.
Kao ministar spoljnih poslova 2016. godine, izazvao je kritike kada je odluku NATO-a da izvede vojne manevre u istočnoj Evropi označio kao “zveckanje sabljom”.
Nemačke predsednike biraju posebne skupštine koje se sastoje od poslanika i stotina drugih istaknutih građana.
Ovog puta u tom telu su bili i Merkelova, koja se prvi put pojavila u javnosti otkako je napustila vladu, kao i suosnivač i glavni medicinski službenik BioNTech-a, Ozlem Tureči, prenosi RSE.
