U intervjuu za Glas Amerike, Klark obrazlaže da je Alijansa vojnu akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije pokrenula posle više meseci pregovora sa tadašnjim jugoslovenskim vrhom, koji je predvodio bivši predsednik Slobodan Milošević, konačno propalih u francuskom Rambujeu.
Tome su, kako podseća, prethodili represija nad albanskim življem na Kosovu, proterivanje stotina hiljada Albanaca iz njihovih domova i sukobi vojno-policijskih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
“To je potpuno drugačije od onoga što se događa u Ukrajini. U toj zemlji nije bilo nikakvog progona. Jednostavno, Rusija želi tu zemlju i deluje bez ikakvih ograničavanja – ubijajući civile. Radi se o ratnom zločinu, jer Rusija pokušava da pregazi i kontroliše jednu državu, ili makar da u potpunosti promeni njenu aktuelnu vladu. Razočaravajuće je videti ljude koji, na ulicama Srbije, demonstriraju u korist Rusije. Očigledno ne žele da uvide humanitarnu katastrofu koja se događa. Ili su loše informisani – ili pak, na neki način, politički motivisani”, ističe Vesli Klark.
Nekada visoko pozicionirani vojni zvaničnik pozdravio je to što su balkanske države podržale osudu ruske agresije na Ukrajinu.
Glas Amerike: Srbija je država koja je politički, ekonomski i vojno lojalan partner Rusiji. Da li vas je iznenadilo to što se svrstala sa većinom sveta koji je u Ujedinjenim nacijama osudio rusku invaziju na Ukrajinu?
Klark: Moguće je da gospodin Vučić (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prim. nov) i srpske vlasti još traže srednji put – da uživaju podršku Rusije, ali i da se usmere ka članstvu u Evropskoj uniji i većoj ekonomskoj integraciji sa Evropom. Možda su mislili da glasanje neće imati neki veliki značaj.
Nemanja Stevanović ambasador Srbije pri @UN je u govoru pred Generalnom skupštinom svetske organizacije obrazložio odluku Srbije da podrži rezoluciju o Ukrajini kojom je osuđena ruska agresija u toj zemlji. pic.twitter.com/hAMs1QmXpE
— Glas Amerike (@Otvorenistudio) March 2, 2022
Glas Amerike: Sa druge strane, srpske vlasti čvrsto tvrde da neće uvoditi sankcije Rusiji, iako je Srbija država na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Da li je tako nešto dugoročno moguće – ukoliko Srbija želi da zadrži kurs prema EU?
Klark: Mislim da ćemo kao rezultat svega ovoga videti oštriju podelu u Evropi. I mislim da će Srbija morati da se opredeli – hoće li postati izolovana i ekonomski osiromašena predstavnica Rusije ili će se pridružiti Zapadu i napredovati.
Glas Amerike: Imate li utisak da Evropska unija i Sjedinjene Države u vezi sa tim imaju blaži stav prema Srbiji?
Klark: Deluje da konačna orijentacija Srbije i dalje nije jasna: da li se gospodin Vučić može usaglasiti sa Zapadom ili će biti privučen u izolaciju sa Rusijom… Jasno je da bi evropske države i Sjedinjene Države pozdravile kada bi se Srbija pridružila Zapadu. Ali, to je odluka koju Srbija mora da donese.
Glas Amerike: Rusija je objavila spisak neprijateljskih država. Među njima su Severna Makedonija i Crna Gora. Šta to znači i kakve posledice bi mogle snositi?
Klark: Mislim da ih donekle štiti činjenica da su te dve države članice NATO-a. Sa druge strane, njihove službe bezbednosti trebalo bi da budu na oprezu. U njima postoji znatan ruski uticaj, na ovaj ili onaj način, koji se vrši preko kompanija poput Gasproma, interesa povezanih sa prirodnim ili ekonomskim resursima. Ako verujemo u međunarodni poredak zasnovan na pravilima da sporove treba rešavati mirnim putem, ili pak da zemlje treba da imaju pravo da izaberu političko opredeljenje – onda je potrebno da podržimo Zapad.
Glas Amerike: Šta mislite da je glavna svrha ruske invazije u Ukrajini?
Klark: Mislim da Rusija želi da marginalizuje NATO, slomi lidersku ulogu Sjedinjenih Država i u tom procesu preuzme kontrolu nad Ukrajinom.
Glas Amerike: Da li je bilo šanse da se sukob nekako izbegne ili je od početka bio neizbežan?
Klark: Konflikt je bio neizbežan. Posledica je desetogodišnjeg plana gospodina Putina (Vladimir Putin predsednik Rusije, prim.nov). Jedini način na koji se mogao izbeći je da se Ukrajina predala. Da je, na primer, predsednik Zelenski (predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, prim. nov) podneo ostavku i rekao: ”U redu je, možete da preuzmete moju zemlju”, to je bio jedini način za izbegavanje ovog sukoba.
Glas Amerike: Zašto pregovori između Zapada i Rusije, koji su prethodili sukobima, nisu bili uspešni?
Klark: Alijansa jednostavno nije mogla da ispuni zahteve gospodina Putina. On je to znao i ti zahtevi bili su izgovor za invaziju na Ukrajinu, a možda i da učini mnogo više. I to je ono što je zabrinjavajuće.
Glas Amerike: Da li je Rusija, na bilo koji način, imala pravo u sporu sa Zapadom?
Klark: Ruski spor sa Ukrajinom i Alijansom nema nikakvu suštinu. Dok se NATO nije proširivao, zemlje istočne Evrope tražile su da se pridruže, jer su strahovale od Rusije. Tokom tog procesa mi smo zapravo pozvali Rusiju da uđe u NATO – što je ona odbila. Onda smo, umesto toga, predložili da uživa poseban status kroz Osnivački akt NATO-a i Rusije – koji bi joj omogućio posebne mogućnosti konsultacija sa Alijansom. Međutim, Rusija je time bila nezadovoljna – jer je želela da ima pravo veta. Smatra da joj pripadaju zemlje istočne Evrope. To sam prvi put čuo pre više od dvadeset godina. Putin i dalje potvrđuje da to potpada pod rusku psihu – ili barem ruskih obaveštajnih službi koje predvodi.
I to je potpuno nekompatibilna ideja sa poimanjem savremenog sveta. Pogrešno je razmišljanje jedne države da može da dominira drugom i smatra je svojim delom. U tome je srž aktuelne borbe savremenog sveta. Ako bude izgubljena u Ukrajini – ponoviće se na drugim mestima u svetu. Ukoliko se to dogodi zbog nuklearne pretnje gospodina Putina, onda će Zapad morati da nauči da živi sa tom pretnjom ili sa njom da se nosi. Reč je o borbi koja će uticati na istoriju sveta i moguća je ključna tačka preokreta.
Glas Amerike: Kako biste ocenili efikasnost sankcija, koje je zbog invazije na Ukrajinu, Zapad uveo Rusiji?
Klark: Mislim da su sankcije pokazale iznenađujuću efikasnost i to objašnjava ekstremnu reakciju gospodina Putina – koji je rekao da odgovaraju objavi rata. Ali, naravno, sankcije imaju i povratni efekat, tako da su i druge zemlje njima indirektno pogođene. Dakle, to može biti i prednost za gospodina Putina. Ipak, dovoljno su štetne kada je voljan da zapreti eventualnom upotrebom nuklearnog oružja.
Glas Amerike: Da li bi Zapad i saveznici mogli da urade još nešto dodatno da zaustave rat i pomognu Ukrajini?
Klark: Pomoć Ukrajini je pitanje prihvatanja rizika. I pitanje je kolikog? Kada bi stvari posmatrali iz perspektive, recimo 2027. godine, prihvatili bi veći rizik – jer bi rezonovali da bi, ukoliko bi bili sposobni da Putina zaustave u Ukrajini – ostalo bilo lako. Ukrajina je za Putina najteži mogući protivnik. Veruje da, jednom kada završi sa njom, može da rasturi Evropu. Da se okrene Baltiku, zauzme Moldaviju, jača gospodina Dodika u Bosni (Milorad Dodik, član predsedništva BiH iz redova srpskog naroda, prim. nov), izaziva probleme podstičući Srbe – možda čak i protiv Kosova. Znamo da su Rusi aktivni u Crnoj Gori – u odnosima sa tamošnjom strankom koja je prosrpski opredeljena. Dakle, postoji mnogo prilika za Putina koje će biti otvorene – ako kampanja koju predvodi u Ukrajini bude uspešna.
Glas Amerike: Da li su opravdani argumenti zapadnih saveznika kojima odbacuju da uvedu zabranu letenja iznad Ukrajine – na šta su ukrajinske vlasti više puta apelovale?
Klark: Žalosno je što smo odbili uvođenje zabrane letenja iznad Ukrajine. Mogli smo to da učinimo pre ruskog napada i tada bi Rusija bila primorana da prekrši ti odluku. Ili su letovi mogli biti zabranjeni iznad zapadne Ukrajine. Međutim, ova javna diskusija je sada gospodinu Putinu omogućila da bude proaktivan. I da tom konceptu našteti pretnjama o eskalaciji – tako što ga označava ratnim činom. Takođe, trebalo bi da Ukrajini stavimo letelice na raspolaganje. Jer, ako smo joj ustupali protivtenkovsko oružje, možemo obebediti i avione. Međutim, pitanje je da li ćemo to učiniti… i da li se to može uraditi na vreme. Pitanje je da li smo voljni da prihvatimo rizike. Ako nismo, i ostanemo po strani kao što to traži gospodin Putin, biće potrebno da naučimo da živimo sa tim rizikom.
Glas Amerike: Obrazloženje Sjedinjenih Država i NATO-a je da bi zabrana letova mogla povećati šanse za pokretanje novog svetskog rata ili uključivanje neke druge zemlje. Mislite li da je to istina?
Klark: Trenutni sukob direktno je povezan sa Severnoatlantskom alijansom i prisustvom Sjedinjenih Država. Predsednik Putin poslednje 22 godine pokušava da obnovi Sovjetski Savez. To znači vratiti pod rusku kontrolu Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju i potčiniti Poljsku, Slovačku, Mađarsku i druge ruskim zahtevima i, na neki način, osnažiti Srbiju. Dakle, to je recept za potpuni preokret posthladnoratovskog međunarodnog poretka – u kom bi Rusija ponovo dominirala. Ona, sa druge strane, nema šta da ponudi jer nema realnu ekonomiju – osim energetike. Rusija ima predivnu kulturnu baštinu koja bledi. Njena celokupna elita uživa privilegije Zapada. Sve to čini jedan čudan istorijski anahronizam, ali i povećava rizike od novog velikog sukoba.
Glas Amerike: Da li su članice NATO-a i njegov istočni bok bezbedni od Rusije i ima li razloga za zabrinutost?
Klark: Sjedinjene Države su istakle da će se boriti za svaki pedalj teritorije NATO-a i nadam se da gospodin Putin to razume.
Glas Amerike: Kada i kako će se rat završiti?
Klark: Reći ću vam kako se nadam da će se završiti: ruskim povlačenjem.
Glas Amerike: Potpunim povlačenjem iz Ukrajine?
Klark: Tako je.
Glas Amerike: A šta je sa istočnom Ukrajinom i Krimom?
Klark: Oni pripadaju Ukrajini. To treba da bude princip ruskog povlačenja, prenosi VoA.
Tokom intervencije, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za sada jedinim relevantnim izvorom kojim se može raspolagati, imenom i prezimenom potvrđeno da je u NATO napadima život izgubilo ukupno 758 ljudi: 205 civila srpske nacionalnosti, 220 civila albanske nacionalnosti, 28 civila romske i drugih nacionalnoti, 30 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 275 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, navodi Institut za evropske poslove.
Na teritoriji Kosova stradalo je 488 ljudi, u Srbiji 260, u Crnoj Gori 10 osoba.
