Kineska vojska je sredinom aprila saopštila da je održala vojne vežbe u blizini ostrva Tajvan, a kao razlog za to naveli su “pogrešan signal” koji su SAD poslale u vezi sa ovim ostrvom, kada je grupa od šest američkih kongresmena doputovala na Tajvan u dvodnevnu posetu. Sa druge strane, tajvanski zvaničnici su za ovu godinu najavili dve velike vojne vežbe zbog zabrinutosti za potencijalne napade Kine.
Sve to govori koliko je malo potrebno da bi se rasplamsale tenzije zbog pitanja Tajvana, ali za sada niko ne povlači poteze koji bi vodili ka velikim sukobima. Stručnjaci ističu da je jedan od razloga za to pozicija Tajvana u sferi koja pokreće svet od početka 21. veka – tehnološkoj industriji.
Tajvan dominira čitavom industrijom naprednih poluprovodnih čipova, koji se koriste u gotovo svim civilnim i vojnim tehnologijama u svetu, od telefona i kompjutera do vojne tehnologije. Poluprovodni čipovi imaju veličinu od 10 nanometara ili manje, i smatraju se do sada najnaprednijim čipovima sa milijardama elektronskih komponenti na samo nekoliko kvadratnih milimetara.
Tajvan je toliko razvio svoje poslovanje u ovoj industriji da 93 odsto čitave svetske proizvodnje potiče upravo odatle, a većinu fabrika na Tajvanu poseduje kompanija TSMC, verovatno najmoćnija korporacija na svetu u ovoj sferi. Imaju deset velikih fabrika na Tajvanu i u pitanju je deseta po veličini korporacija na svetu, vredi više od 540 milijardi dolara.
S obzirom na to da imaju monopol nad najnaprednijom tehnologijom za izradu čipova koji svima trebaju, Tajvan je za sebe napravio sjajnu odbrambenu strategiju, pa je tako neprocenjiv i Vašingtonu i Pekingu. Kompanije kao što su Intel, AMD, Apple i ostali i dalje istražuju najbolji način da prave sopstvene čipove, ali od 1980-ih uglavnom su prepustili Tajvanu i TSMC kompaniji da to čini umesto njih kako bi im proizvodi bili jeftiniji.
“Silikonski štit”
“Celom svetu je potrebna podrška Tajvana za visoku tehnologiju. Prema tome, neće da dopuste izbijanje rata u ovom regionu, jer je to protivno interesima svake zemlje na svetu” – ovako je predsednik kompanije TSMC Mark Liu prošle godine u intervjuu za CBS oslikao ono što se u javnosti obično naziva “silikonskim štitom” Tajvana
Ova strategija je donela profit velikim kompanijama, ali je potencijalno donela i veliku štetu za SAD. Najnaprednija tehnologija koja se nalazi u američkoj vojsci koristi upravo čipove proizvedene na Tajvanu, koji je zapravo najbliži komšija najvećeg geopolitičkog protivnika SAD u 21. veku.
Ukoliko se Tajvan ikada prikloni Pekingu, to znači istovremeno i da će Kina saznati za sve ove “tajne”, a Amerika bi mogla u potpunosti da bude odsečena od čipova, čime bi Kina postala lider u svim sferama modernog ratovanja.
Sa druge strane, i Peking ima dosta toga da izgubi. Trenutno, Kina predstavlja oko 60 odsto čitavog svetskog tržišta za poluprovodnike, i većina je ili uvezeno, ili napravljeno unutar zemlje od stranih dobavljača. Uprkos neprijateljstvu, Tajvan je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Kine, jer polovinu izvoza sa teritorije Tajvana u Kinu čine samo poluprovodnici.
Ako bi Peking izvršio invaziju na Tajvan, dakle, mogli bi da pod svoju kontrolu dovedu čitavu ovu veliku i važnu industriju i potpuno odseku SAD od nje, potencijalno obezbeđujući kinesku tehnološku i vojnu superiornost za 21. vek.
Međutim, invazija bi mogla i da ima kontraefekat, jer bi ove fabrike mogle da budu uništene u eventualnom ratu ili bi sami ljudi sa Tajvana mogli da ih unište ako rat pođe po zlu. Ove fabrike nije lako replikovati jer su skupe i visoko specijalizovane, a već decenijama Tajvan pažljivo čuva tehnologiju.
Sve ovo ne znači da je Kina odustala od toga da neophodnu prednost na polju mikročipova. Međunarodne tenzije i globalna nestašica čipova izazvale su reakciju Pekinga, pa je kineski predsednik Si Đinping prošle godine imenovao zvaničnika po imenu Lui He na posebnu poziciju u okviru državnog aparata, sa ciljem da se upravo Lui pobrine za to da Kina ima dovoljno mikročipova, piše list “Sandej tajms”.
Ovaj list je potez kineskog predsednika uporedio sa “programom atomskog oružja” koji je bio aktuelan dok je na čelu Kine bio Mao Cedung.
Međutim, iako je Peking potrošio oko 100 milijardi dolara na biznis koji se tiče poluprovodnih čipova u poslednje dve decenije, njihova industrija nije pratila razvoj tajvanske dovoljno brzo u toj sferi. Sankcije koje su SAD uvele Kini za vreme mandata Donalda Trampa, takođe, dodatno su unazadile kinesku industriju čipova.
Tajvansko ministarstvo pravde otvorilo je tako istragu protiv oko 100 kineskih preduzeća zbog toga što se sumnja na sajber špijunažu koja bi imala za cilj da ukrade poslovne tajne koje se tiču tajvanske tehnologije za proizvodnju mikročipova, prenela je britanska agencija Rojters.
Uz to, procesi su se ove godine vodili već protiv sedam kineskih kompanija, a u još 27 su ili izvršene racije, ili su njihovi vlasnici bili pozvani na razgovor.
Iako nije protiv zakona da ljudi koji imaju prijavljeno boravište na Tajvanu rade u kineskim kompanijama, Tajpej je zabranio kineska ulaganja i regrutovanje svojih stanovnika u kineske firme u onim segmentima tehnološke industrije koje su označili kao “posebno osetljive”.
Takođe, za one koji odaju informacije o procesima proizvodnje mikročipova kineskim kompanijama, Tajvan je predvideo kazne zatvora u trajanju do 12 godina.
Nezavisnost gotovo nemoguća
“Zavisnost SAD od uvoza poluprovodnih čipova, naročito onih sa Tajvana, stvara stratešku ranjivost kako za ekonomske, tako i za vojne napore da se prevaziđu neprilike poput akcija inostranih vlada, prirodnih nepogoda ili bilo kojih drugih događaja koji mogu da poremete lance snabdevanja za elektronske uređaje”, navedeno je u izveštaju Komisije za nacionalnu bezbednost SAD iz 2021. godine.
“Ukoliko potencijalni protivnik prevaziđe SAD u pogledu poluprovodnika na duže staze ili iznenada u potpunosti odseče Americi pristup najnovijim čipovima, mogao bi da dobije prednost u svim sektorima bojne tehnologije”, dodaje se.
Upravo zbog ovakve situacije, SAD su pokušale da privuku TSMC da otvori nekoliko fabrika u toj zemlji – i donekle uspele u tome.
Naime, TSMC je otvorio fabrike u Kini, SAD i Japanu, ali nijedna ne proizvodi čipove koji su manji do 10 nanometara, nego veće i starije čipove, dok se svi manji i napredni i dalje pažljivo čuvaju na Tajvanu.
Vašington se nada da će ponovo pokrenuti proizvodnju kod kuće, uz zakone kao što je onaj iz marta kojim se predviđa 52 milijarde dolara za domaću proizvodnju čipova. Ubedili su i Samsung i Intel, kao i TSMC da naprave fabrike u SAD. Ovo će biti prva fabrika TSMC izvan Tajvana koja će proizvoditi čipove od 5nm.
Međutim, TSMC neće odustati od domaće prednosti. Iako će se u Arizoni praviti čipovi od 5nm, neće moći da se koriste sve do 2024, a pretpostavlja se da će do tada na Tajvanu TSMC napraviti čipove od tri nanometra, i već se istražuje kako napraviti čipove od dva nanometra.
Sam TSMC će uložiti 100 milijardi dolara samo u naredne tri godine za nove fabrike, istraživanja i razvoj tehnologija. Biće teško, ako ne i nemoguće za bilo koju zemlju, a kamoli kompaniju, da ih sustigne u tehnologiji u skorije vreme. Industrija poluprovodnika Tajvana bi tako, nadaju se u Tajpeju, bila dovoljna da spreči Peking da napravi bilo kakav napad jer im trebaju njihovi čipovi, a Amerika će ih podržavati ako se to ikada i desi, jer i njima treba isto to.
Nestašica će potrajati
Kolika je zapravo važnost industrije poluprovodnih čipova, najbolje oslikava analiza koju je sproveo “Deloit”, u kojoj stoji da se predviđa kako će ova industrija na svetskom nivou dostići 600 milijardi dolara do kraja godine.
Kako se navodi, procene su da je nestašica čipova u poslednje dve godine uticala na to da ukupan prihod kompanija koje ih koriste bude manji za oko 500 milijardi dolara, a da je samo automobilska industrija u segmentu prodaje izgubila 210 milijardi dolara.
Međutim, ista kompanija predviđa i da će nestašica kako u proizvodnji tako i u lancu snabdevanja potrajati bar do 2023. godine, ako ne i duže. Procenjuje se, takođe, i da će ova nestašica biti dodatno produbljena nedostatkom talenata koji bi radili u industriji.
Svetska nestašica čipova koju smo iskusili tokom ove i prethodne godine, mogla bi da bude tek neznatni delić apsolutnog haosa koji bi nastao ako Tajvan bude pod bilo kakvim napadom. Gubitak makar jedne godine proizvodnje fabrika na Tajvanu bi na kolena doveo čitav lanac tehnološkog snabdevanja na svetu, što vrlo dobro znaju vlasti i u Vašingotnu, ali i u Pekingu.
Senka rata u Ukrajini
Situacija u vezi sa Tajvanom je turbulentna poslednjih meseci. Da je otvoreno “četvoro očiju” sugeriše i to što su vojne vlasti u Tajpeju sredinom aprila prvi put objavile priručnik za civilnu odbranu, dajući građanima smernice za preživljavanje u slučaju ratnog scenarija.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns izjavio je nedavno da Kina pažljivo prati sukob u Ukrajini i da to utiče na njene procene oko Tajvana. Berns je, na događaju koji je časopis Fajnenšal tajms organizovao u Vašingtonu, ocenio da je na rukovodstvo kineske vlade uticao “žestok otpor” Ukrajine i ekonomske posledice koje oseća Rusija.
Zabrinutost za to da bi rat u Ukrajini mogao da ima odjeke i u ponašanju Kine prema Tajvanu oseća se u još nekim zemljama u njihovom susedstvu, kao što je Japan. Tako je japanski premijer Fumio Kišida upozorio da bi se “invazija na Ukrajinu mogla ponoviti u istočnoj Aziji ako vodeće sile ne budu imale jedinstven odgovor”.
“Mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu ključni su ne samo za bezbednost Japana, već i za stabilnost međunarodne zajednice. Japan ostaje pri svom stavu da očekuje mirno rešenje kroz dijalog o pitanjima koja se tiču Tajvana i situaciju pažljivo prati iz te perspektive”, izjavio je Kišida na sastanku G7 u Londonu pre nekoliko dana, prenosi espreso.
