Ali više od svega, voli da sakuplja priče.
Jedna od omiljenih je iz 2023, kada se nekoliko članova delegacije Nju Džersija u Kongresu založilo za njega da sačuva posao nakon što ga je Star-Ledžer, dnevnik iz Njuarka, otpustio, što znači da je Nju Džersi ostao bez reportera u Vašingtonu zaduženog da prati Kongres.
Priče o otpuštanju novinara lokalnih medija ponavljaju se širom SAD skoro 20 godina, kako je sve više zajednica, zbog finansijskih problema u medijskoj industriji, ostalo bez svojih predstavnika – novinara u glavnom gradu zemlje.
Taj gubitak, kaže Salant, je loš za demokratiju.
“Građani su ti koji gube jer nema nikoga ko vodi računa o tome šta tačno rade njihovi izabrani predstavnici”, izjavio je.
Salant, koji sada sa još jednim kolegom prati događaje na Kapitol Hilu za Pitsburg Post-Gazet iz Pensilvanije je raritet: novinar koji živi u Vašingtonu i pokriva nacionalnu politiku za jedan lokalni medij. Pre dve decenije, stotine reportera nalik njemu su radile u prestonici. Sada ih je ostalo samo 60, prema podacima Udruženja regionalnih reportera.
Oni su postali “ugrožena vrsta”, a posledice za zajednice širom zemlje su ogromne”, kaže Tim Frenklin, koji se nalazi na čelu Medil inicijative za lokalne medije pri univerzitetu Nortvestern.
Glas Amerike je pitao nekoliko reportera koji iz Vašingtona izveštavaju za lokalne medije kakav će efekat to ostaviti na zemlju.
Iako dolaze iz geografski i demografski sasvim različitih gradova kao što su Atlanta, San Francisko i Spokejn u Vašingtonu, svi su imali isti odgovor: imati manje reportera na terenu u Vašingtonu znači manju odgovornost za zakonodavce i gubitak osećanja povezanosti Amerikanaca sa njihovim glavnim gradom i odlukama koje se tu donose, a koje na njih najviše utiču.
U predsedničkoj izbornoj godini – u vreme sve većih stranačkih podela u vašingtonskoj politici i sve manjeg poverenja u medije – te brige su posebno izražene.
Teško je videti sve manji broj reportera koji pokušavaju da pozivaju na odgovornost političare – kaže Sabrina Iton, koja od 1994. godine prati vašingtonsku politiku za dnevnik Plejn diler iz Klivlenda. Ona procenjuje da je u vreme kada je počela da radi taj posao, Ohajo imao oko 20 reportera u Vašingtonu. Sada je, kako kaže, jedina.
“Ako niko ne ostane da obaveštava ljude o tome šta rade njihovi predstavnici u Kongresu, to je tragedija”, kaže ona.
Smanjenje broja regionalnih reportera koji rade u Vašingtonu je deo šireg trenda u industriji lokalnih medija. Prema izveštaju Medil inicijative za lokalne medije iz 2023, Sjedinjene Države su izgubile skoro trećinu svojih dnevnih listova od 2005.
Finansijski izazovi su razlog za mnoga zatvaranja. A kada lokalni mediji zapadu u finansijske probleme, dopisnici iz Vašingtona su često prvi koje eliminišu, kažu novinari koji su govorili za Glas Amerike.
“Sva ta smanjenja polako nagrizaju demokratiju”, kaže Margaret Paterson, profesorka novinarstva na univerzitetu Dukejn u Pitsburgu i bivša reporterka za sada ugašeni Pitsburg pres.
To što imaju svog reportera u Vašingtonu pomaže građanima Pitsburga da budu angažovani i sagledaju nacionalnu politiku na nezamenjiv način, dodaje ona.
Osećanje dužnosti
Za Tiu Mičel, dopisnicu dnevnika Atlanta džurnal konstitjušn, činjenica da je jedina reporterka u prestonici koja se fokusira na Džordžiju je velika odgovornost.
“Ima tako mnogo toga što treba pokriti iz ugla Džordžije. Osećam odgovornost da učinim sve što mogu”, kaže Mičel za Glas Amerike.
Upravo je zavšila snimanje podkasta u svom ormanu gde je, kako kaže, zvuk bolji. To je jedan od nekoliko načina na koje pokušava da informiše svoju publiku.
“Želim da ljudi kod kuće u Džordžiji kažu – Pratim Atlanta džurnal konstitjušn jer mi pomaže da znam šta se dešava, pomaže mi da pratim šta rade moji izabrani zvaničnici, da donosim upućene odluke kada glasam”, kaže.
Za Mičel, to uključuje pokrivanje drugog kruga izbora za Senat u Džordžiji, 5. januara 2021. Pobednici, Džon Osof i Rafael Vornok, su demokratama obezbedili tesnu kontrolu nad Senatom. Dan kasnije, izveštavala je iz Kongresa za vreme pobune 6. januara.
“Ta dva dana su verovatno najmonumentalniji dani moje karijere. Učvrstili su značaj Džordžije ali takođe, rekla bih, značaj demokratije”, kaže Tia Mičel.
Pošto su i Džordžija i Pensilvanija neopredeljene države, publika će se oslanjati na Mičel i Salanta u ovoj izbornoj godini da pruže informacije o stavovima lokalnih i nacionalnih kandidata o ekonomiji, imigraciji, poljoprivredi, socijalnoj pomoći i drugim pitanjima.
Kolege Mičel i Salanta se, takođe, oslanjaju na njih. U Pitsburgu, reporterka koja prati gradsku skupštinu Holi Louer tesno sarađuje sa deskom Post-Gazete u Vašingtonu.
“Naša strategija je da balansiramo teme iz kampanje sa onim šta misle birači”, kaže Louer, sedeći u prostorijama za novinare u gradskoj skupštini Pitsburga.
Ona i Salant sarađuju na temama relevantnim za publiku u Pitsburgu, kao što su infrastruktura i industrija prirodnog gasa. Pretplatnici mogu da pročitaju njihove izveštaje u štampanom nedeljniku, ili na vebsajtu.
Kada su ovog proleća govorili za Glas Amerike, njihove novine i sindikat su pregovarali o uslovima rada, bez postizanja sporazuma.
Pa ipak, publika Post-Gazete je koncentrisana u jugozapadnoj Pensilvaniji, i nijedan drugi medij iz države nema dopisnika u Vašingtonu, kažu.
“Brine me ostatak države”, kaže Louer.
Medijske pustinje
Regioni koji nemaju posebne, lokalne medije sada su poznati kao medijske pustinje. 203 američka okruga prošle godine nije imalo lokalne medijske organizacije, prema podacima Medil inicijative za lokalne medije. Šire gledano, više od polovine američkih okruga nema pristup ili ima ograničeni pristup pouzdanom lokalnom izveštavanju.
A manje od 25 država ima regionalne reportere koji imaju akreditacije da prate Kongres, prema podacima pres galerije američkog Senata.
“Ne možemo da imamo funkcionalni, efikasni angažman u demokratskom procesu bez vesti”, kaže Margaret Paterson sa Univerziteta Dukejn. “Treba da nam bude stalo, jer postoji veo ispod kojeg operiše javni sektor kada nema nijednog čuvara koji obraća pažnju”.
Šira Stajn, dopisnica San Francisko Kronikla u Vašingtonu, se slaže:
“Suština je da gubite mehanizam za pozivanje na odgovornost”, kaže ona. “Čak i ako živite u Kaliforniji, važno je da omogućite ljudima da osećaju tu vezu i razumeju šta se događa na nacionalnom nivou a što bi moglo da utiče na njih.”
Nacionalni mediji često izveštavaju na suviše opšti način da bi lokalne zajednice mogle da razumeju kako politika eventualno utiče na njih, kaže Stajn.
Zajednice koje su izgubile lokalne medije mogu da iskuse niz negativnih posledica. Nekoliko akademskih i medijskih studija je pokazalo da smanjenje rada lokalnih medija doprinosi opadanju građanskog angažovanja i poverenja u medije, i povećanju polarizacije, vladine korupcije i netačnih informacija. A u izbornoj godini, te posledice mogu biti još ozbiljnije.
Tim Frenklin, šef Medil inicijative za lokalne medije, brine kako će gubitak reportera koji izveštavaju iz Vašingtona doprineti stranačkim podelima.
“Regionalni reporteri su zaobilazili zauzimanje republikanske ili demokratske strane, navlačenje stranačkih “dresova” da bi pisali o stvarima koje bi trebalo da su nestranačke i važne za sve”, kaže. “Sada gubimo tu sposobnost.”
Na brifinzima za novinare i tokom interakcija sa zakonodavcima, ti reporteri često funkcionišu kao “zamenici” svoje publike, što je još jedna korist koju čitaoci i gledaoci gube kada lokalni mediji u okviru štednje ukinu vašingtonski biro.
“Nažalost, kada zajednice izgube regonalne reportere, one gube svoje prestavnike ovde, na Kapitolu, u Beloj kući, koji postavljaju pitanja koja su najvažnija za te zajednice”, kaže dopisnik iz Vašingtona Orion Donovan Smit iz Spouksmen rivjua, časopisa iz Spokejna, grada u državi Vašington.
Prema Smitovim rečima, on je jedini reporter stalno smešten u prestonici ne samo iz te države, već i celog severozapadnog Pacifika.
Kada želi da čuje vesti, publika može da se okrene nacionalnim vestima. Ali, kaže Smit, “Njujork tajms i Vašington post ne izveštavaju o Spokejnu”.
U svojoj kući u Merildnu, Džonatan Salant je svestan koliko je njegov posao redak ovih dana. Pa ipak, najviše ga brine publika iz svih delova zemlje koja nema nekog poput njega u Vašingtonu.
“Uvek kažem da je moj posao da građanima kažem šta rade njihovi izabrani predstavnici”, kaže Salant. “Ljudi koji trpe su oni kod kuće, jer nema nikoga ko će za njih da motri na ponašanje javnih zvaničnika”, prenosi VoA.
