On je u septembru 2017. godine, kada je imao svega 15 godina u ranac spakovao nekoliko komada odjeće, novčanik u kom je bilo 300 evra i Plej stejšn. Za njim je policija godinama tragala, ali nikada nisu uspjeli da ga pronađu.
Til se u aprilu konačno javio roditeljima i nakon nekoliko dana vratio se u roditeljsku kuću. njegova majka Roza Marija, ne može da se nagleda sina.
– Sada sam ovdje, uživam u miru i tišini – rekao je on.
Mjesecima trpeo vršnjačko nasilje
Til je zatim otkrio zbog čega je odlučio da pobjegne.
– Kada sam imao 15 godina, jedino što sam želio je da budem nevidljiv ili da jednostavno nestanem. Samo sam želio da pobjegnem od loših komentara drugova iz razreda koji se ne svakodnevno vrijeđali, maltretirali su me jer sam bio gojazan – objašnjava on.
On je zatim otkrio da nije više želio da ide u tu školu, a svojim roditeljima i braći nije rekao kroz šta prolazi. Tog prohladnog septembarskog dana, Til je sjeo u voz i otputovao u Lingen, mali grad u Donjoj Saksoniji. Želio je da ode kod prijatelja kog je upoznao dok je preko Interneta igrao igrice.
Nekoliko dana kasnije obratio se Kancelariji za mlade. Međutim, kada im je ispričao šta se dogodilo, oni nisu imali previše sluha za njegove probleme.
– Kada sam im rekao kroz šta prolazim, nisu me shvatali ozbiljno. Rekao sam im sve što mi je bilo na srcu. Rekao sam im da neću da se vratim kući dok maltretiranje u školi ne prestane. Bojao sam se da se vratim kući, ali sam se više od ičega bojao da se vratim u školu. Morao sam da presjedam vozom u Dizeldorfu i kada sam izašao iz voza, odlučio sam da pobjegnem – priča Til.
Til se neko vrijeme krio u Dizeldorfu
Nakon što je odlučio da se ne vraća kući, on je nedelju dana boravio u blizini železničke stanice. Nekad je spavao na stanici, a nekad na ulici.
– Vremenom sam na ulici upoznao ljude, sa dvojicom beskućnika sam se sprijateljio. Živjeli smo u napuštenoj hali u industrijskoj zoni. Nas troje je delilo sve što smo imali. Tako smo živeli godinu dana – objašnjava on. Nakon toga svo troje su ostali bez posla.
– Nismo htjeli da krademo ili radimo neke nelegalne stvari. Onda je jedan drug čuo da ima posla za nas troje u Berlinu. Pa smo tamo otišli. Ponovo sam sve spakovao u ranac i otišao. Za ovih sedam godina, sve što sam ikada imao stalo je u taj ranac – priča on.
Dok su radili u berlinu, nisu bili prijavljeni, a Til se sve vrijeme plašio da neko ne otkrije njegov identitet.
– Telefonirali smo samo preko govornice ili smo pozajmljivali mobilni telefon. Morao sam da pazim da se ne razbolim jer nisam imao osiguranje. na sreću, sve je prošlo kako treba – rekao je on.
Emisija o njegovom nestanku
U junu 2022. godine emitovana je emisija o njegovom nestanku. Tada je objavljeno da se nudi nagrada od 5.000 evra za informaciju o tome gdje se on nalazi. Postepeno je počeo da uviđa da želi da se vrati kod roditelja.
Tek je u aprilu ove godine skupio hrabrosti da ocu pošalje poruku sa pozajmljenog telefona.
– Moji roditelji se ne ljute što sam pobjegao. Drago im je što smo ponovo zajedno – rekao je on.
Til sada dane provodi tako što ocu pomaže oko radova u šupi i trudi se da sa roditeljima nadoknadi svo vrijeme koje su izgubili.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf
