Biće kasnije još njegovih svadbi, jer je Darko, učenik četvrtog razreda Tehničke škole iz Kosjerića, “profesionalni mladoženja” u interaktivnom projektu od turističke važnosti za njegov zavičaj. Nazvan je “Tradicionalna seoska svadba”, po originalu scenarisan i kolorisan, s tim što su Darkove mlade iz Kine.
Ovaj projekat, koji ima za cilj unaprijeđenje seoskog turizma u selu Mionica, kroz jedinstven vid privlačenja sve prisutnijih gostiju iz Kine, osmislilo je Udruženje “Vesnik”. Pod svoju kapu stavila ga je Turistička organizacija Kosjerić, pronašavši u njemu uloge za penzionere i članove KUD-ova. Izmiješaju se tako oni sa Kinezima i idu Darku u svatove.
“Ideja je da Kinezima dočaravamo srpsku svadbu sa svim običajima, ali da i oni u njoj učestvuju. Ova atrakcija zamišljena je kao promocija kulture i tradicije”, kaže za “Blic” Željko Sredić, predsjednik srbijanskog Udruženja “Vesnik”.
Koliko su Kinezi zagrizli za ovaj projekat, govori podatak da su Kosjerci do kraja oktobra prodali 39 svadbenih termina.
“Na početku svadbe delimo uloge i objašnjavamo pravila. Jedna grupa, sa ženom koja se prijavi za udaju, ide mladinoj kući, ova druga, sa mladoženjine strane, odlazi njegovoj kući. Mladu oblače deveruše, dve-tri Kineskinje i još toliko naših, i spremaju za venčanje. U to vreme iz mladoženjine kuće kreće povorka svatova. Pešače 500-600 metara, prati ih muzika, pevaju svadbarske pesme. Da bi ušli u mladino dvorište, treba da obore jabuku, s tim što umesto puške kod nas pukne petarda”, potanko objašnjava Željko Sredić.
Turistička svadba u Srbiji – Blic.rs
Svi su odeveni kako običaji nalažu, od mladenaca – s tim što mlada ne nosi venčanicu nego srpsku narodnu nošnju – preko devera, djeveruša, do muzikanata i čauša.
Poštuje se i pravilo kupovine mlade koju iz vajata izvodi dever – Kinez. Slijedi joj poljubac sa mužem, oproštaj sa roditeljima, darivanje, upoznavanje sa prijateljima. Nevjesta mora, tradicija kaže, da se umije na česmi i razbije čašu. Mladoženja vodi mladu svojoj kući, ali tek pošto ga medom posluži tašta. Do tada barjaktari moraju da otkupe barjake koji su im prethodno ukradeni.
“Pred mladoženjinom kućom mlada baca sito i jabuku. Zatim se lomi prijateljski kolač. Tu kreće ručak, uz muziku naravno, jede se, pije i igra. Program traje dva-tri sata. Kineze, barem tako su pokazale prve svadbe, ne zanimaju običaji u smislu “šta ko kome treba da kaže”, jer oni su teško prevodljivi, interesuje ih uglavnom akcija”, priča Sredić.
Mlade su u početku stegnute, ali vremenom se opuste i kasnije je druga priča, rezimira mladoženja.
“Njih je sramota u trenutku kada im skidam veo i krećem da ih poljubim. Tada se uzmiču, okreću u stranu i traže vodiča koji im objašnjava da će ih mladoženja diskretno poljubiti u obraz. Posle poljupca se ponašaju kao na pravoj svadbi. Ukapiraju o čemu se radi, pa vođene atmosferom igraju, potežu čašu i nazdravljaju. Istinski se užive u događaj”, kaže Darko.
Sve je Kinezima do sada bilo po volji, osim trpeze. Iznese se pred njih tradicionalna srpska kuhinja, ali njihovim ukusima ne odgovara.
“Do sada smo ih služili svadbarskim kupusom, domaćim pogačama, sirom, salatom. Ubuduće ćemo menjati jelovnik nečim što njima odgovara. Naša rakija im je mnogo jaka, pa traže brendirana gazirana pića koja u doba kada su ovi običaji zaživeli nisu postojala”, prenosi Sredić, autor „Tradicionalne svadbe“.
