– Tu kuću, kakava je na fotografiji, pamtim od ranog detinjstva, a imam 40 godina – napisala je jedna građanka srbijanskog Pirota.
I drugi su željeli da se pohvale kako znaju čija je to kuća i čega sve ima na toj privlačnoj terasi.
– Drveće je pravo, pored ove kuće prolazim 40 godina i uvijek me je oduševljavala. Inače na krovu ima i bazen. Sigurno je projektant na vrijeme razmišljao a investitor uložio, kuća nikad nije pukla i drveće nikad nije iščupano. A za tolike godine bilo je oluja – navodi se u komentarima, a i drugi to potvrđuju:
– Ima i mali bazen na tom krovu. Svi su pokušavali, sjećam se, tih godina ( krajem 70-tih i početkom 80-tih, čini mi se), da ga odvrate od ideje da zasadi drveće. No on je u tome ustrajao, jako dobro izolirao ploču sve po ugledu na sličnu kuću negdje u Grčkoj koju je vidio i zaljubio se u nju. I svaka mu čast, napravio je dobru stvar.
Има око четири деценије како је Добрица пекар наумио да посади шуму на крову своје пиротске куће. Осуђен на подсмех и…
Gepostet von Nebojsa Glisic am Mittwoch, 6. November 2019
– Posađeno je drveće sa takozvanim plitkim korijenovim sistemom, koji ne ide u veliku dubinu već se širi lijevo i desno, međusobno isprepletano. Zato na krovu zgrade i nije ubačeno mnogo zemljišta u smislu dubine. Mora se samo obratiti pažnja da su različite vrste drveća međusobno kompatibilne i da imaju takav korijenov sistem – navode “upućeni”, piše “Kurir“.
– To je kuća mojih prijatelja. Kuća je u startu pravljena sa idejom da se na kraju zasadi sve od zasađenog. Cijela kuća je ojačana, ploča nije standardne debljine, postoji tamponaža na krovu, sadnice su sa plitkim korjenjem.Tu ima i tuja, jabuka, kruška, ruža, mali bazen. A osjećaj kada sediš na terasi je neprocjenjiv.
Piroćanci pišu i da kuća pripada pekaru Dobrici, o kome imaju samo riječi hvale: dobar čovjek, koji pravi još bolji hljeb, i tvorac zamisli, na koju su očigledno ponosni sve njegove komšije.
“Bože, moram da dođem u Pirot da to vidim”, “Pala sam na teme kad sam prvi put slučajno naletjela na nju, i od tad svaki put prođem kad sam u gradu”, neki su od oduševljenih komentara.
Bilo je i onih, koji nas vraćaju u grubu realnost: “Moramo da posadimo i potoke na krovove, i životinje da naselimo ili ćemo ostati na čistini”, “Ovo treba da bude obavezno da bi se ublažile vrućine i zagađenje u gradovima.”
