Samo nekoliko dana pošto je propao pokušaj potpukovnika Zvonka Jurjevića da sa svojim pilotima u “migu” i “galebu 2” priđe i identifikuje NLO koji ih je prethodno danima uznemiravao nad podgoričkim aerodromom u komandnu sobu radarske stanice na Prevlaci ušao je komandant 11. protivzračne divizije JNA general Ismet Kulenović, prenosi “Kurir“.
– Teatralno nam je saopštio da se naša radarska stanica pretvara u ratnu salu i da nam je zadatak da spriječimo NLO uljeza koji uznemirava naše mlade pilote na obuci u Podgorici kao i pilote civilnih aviona nad Ćilipima – navodi pukovnik Aleksandar Kostić.
Profesor Kostić prvi put javnosti otkriva da su “migovi” iz Beograda i Bihaća u petnaestak navrata dizani i presretali NLO, ali rakete nisu “slušale” komande pilota.
Sjeća se da im je general Kulenović, koga su znali kao vrsnog pilota “miga 21” kodnog imena “orao 10”, odmah saopštio da je Josip Broz Tito u Igalu i da će ga svakog dana obavještavati o događajima na nebu.
Naredio je opštu uzbunu i potpunu diskreciju. U PVO sistem su uvezani svi naši radari od vojnih P-151, preko najsavremenijeg P-35, do mornaričkih i civilnih radara.
Radarske posade pojačane su inženjerima iz Vojno-tehničkog instituta, Milivojem Juginom i načelnikom Radarskog instituta u VTI.
– A počelo je kao igra. Iz pravca Brindizija, koridorom za Dubrovnik, svakog dana se na radaru pojavljivao NLO, koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat “prebrisao” Jadran, a onda bi se naglo zaustavio nad aerodromom “Ćilipi” i stajao na jednom mjestu. Svjetleći objekt je bio ogroman i uočljiv sa zemlje. Zvali su nas piloti civilnih aviona, a mi smo danima izvještavali nadređene u Radarskom centru u Splitu. Kolege iz Splita su nas zbog svega prozvale “marsovci” – sjeća se Kostić.
Vojsci je trebalo vrijeme da se pokrene. Prvu akciju presretanja izveo je komandant 172. eskadrile Jurjević. On je iz Batajnice u Podgoricu doveo dva “miga 21”. Kostić navodi da je za tu priliku i on dobio naređenje da dođe na pistu aerodroma sa radarom P-15. Trebalo je da navodi sa zemlje pilote “miga 21” Žandarčića i Mamića.
– Ta akcija nije uspjela. Moj radar P-15 nije bio dobro tehničko rješenje i ispostavilo se da je Žandarčiča i Mamića NLO naprosto “vezao u čvor”. Pošto su piloti razvili nekih 1.000 km na sat letelica ispred njih odjednom je nestala i pojavila im se u repu – navodi Kostić.
Druga faza “lova” na NLO uključivala je najbolju tehniku koju je JNA imala i avione presretače elitnog Petog zrakoplovnog korpusa.
Kostić svjedoči kako je tih dana sjedio uz generala Kulenovića pred ekranom radara dajući instrukcije pilotima:
– Prva ideja je bila da se “migovi” približe NLO-u i da ga osmotre. Međutim, kad bismo došli na sedam kilometara do cilja kao da se javljala neka nevidljiva “ruda” između naših aviona i nezvanog gosta. Ma koliko bi “migovi” ubrzavali “gost” je držao isto rastojanje. Nestajao bi kada je hteo i to u istom trenutku na svim radarima odjednom – kaže pilot u penziji.
Priča da su se pred njegovim očima odvijale “pojave na radaru” za kakve fizika ne zna.
– Recimo, dok naš “mig 21” prilazi NLO, u istom trenutku čujem kroz slušalice težak uzdah pilota i upozorenje mog operatera da nam je radar u kvaru. Na pitanje kakav se kvar dogodio, operater odgovara da je NLO sa 5.000 odjednom skočio na visinu od 12.000 metara. Istu tu “nemoguću situaciju” gledao je i pilot na radaru i kroz staklo kabine – dodaje profesor.
Dan kad je odlučeno da se raketama napadne NLO profesor pamti kao jedan od najuzbudljivijih u životu. Kulenović je tog dana, kad se NLO pojavio, naredio pilotu “miga 21” da gađa.
– Prema borbenoj proceduri upotrebe zamolio sam generala da ponovi naređenje da ga čuju svi u sali. Ponovio je naređenje. Pilot je prišao cilju i rekao: “Vidim!” Prema pravilima službe odgovorio sam: “Pratim!”
– Imam zahvat u radaru – čulo se sa druge strane, a kad je naređeno lansiranje pilot je javio da raketa neće na cilj.
– Vrati se – bilo je sledeće naređenje.
Kostić navodi da je jedino logično objašnjenje zašto tada i u sljedećim pokušajima rakete sa naših aviona nisu lansirane – činjenica da je cilj bio “hladan”.
– Tadašnji projektili na avionima imali su termovođenje i na pisti aerodroma raketa je pratila žar cigarete na udaljenosti od dva kilometra. U zraku nad Crnom Gorom i Hrvatskom očigledno je letjelo neko čudo na hladni pogon – zaključuje profesor.
General Kulenović proglasio je “kraj ratnog stanja” tek kad je objekt prestao da se pojavljuje.
Maršal Tito je danima u Igalu čekao rezultate “lova”, ali je ipak morao da ode bez rezultata. Inženjeri i tadašnji najelitniji radaristi ukrcali su se u avion za Beograd zajedno sa generalom.
– Nezvanično, čuo sam da je u SSNO rađena analiza događaja na nebu iz 1975, ali bez zaključaka. Pričalo se da je u pitanju meteorološki fenomen, međutim, meteorolozi sa kojima dan-danas drugujem nikad nisu čuli za sličan fenomen – zaključuje Kostić.
