Iako se dugo smatralo da su braća Matić rođena slijepa, zapravo su izgubili vid nakon rođenja. O tome je prvi put govorio njihov otac Zoran i to u emisiji “Metar moga sela”, koja će biti emitovana u nedjelju na televiziji Blic.”Supruga i ja smo sve pokušali, što se moglo. Išli smo i u Njemačku, išli smo i u Rim. Profesor, koji je bio naš čovjek, u Roterdamu je bio šef oftalmološke klinike, htio sam da idem i tamo i onda mi je rekao da će doći u Herceg Novi, tamo smo se našli i on mi je jednostavno i pravu istinu rekao: ‘Njima je upropašten vid, predozirani su kisikom. Oni su otrovani'”, započeo je Zoran, te nastavio:
“‘Sreća da nije’, kaže: ‘Mogao im se i mozak oštetiti’. Sreća u nesreći je da su ostali bez vida, a rekao je da nema lijeka za sada, da to ne postoji u svijetu. Kaže: ‘Ja sam u toku, ako ikada išta bude, ja ću vas zvati i reći’. Njima je upropašten vid”.
Saša i Dejan Matić rođeni su u Bosni i Hercegovini, tačnije u Drvaru, ali su prvih šest mjeseci proveli u Zagrebu na intenzivnoj njezi,pišu Vijesti
“Oni su bili u Zagrebu šest mjeseci. I, znate kako, intenzivna njega i one sestre, ‘ajde, idemo piti kavu, pusti nek ima kisika, nema veze’. Koliko god im pomaže kad im treba, pet puta im više odmaže kad ima viška. E, to je tragedija. I odgovornost i sve to…”, rekao je Zoran Matić.Otac poznatih blizanaca dodao je i da je na otpusnim listama iz zagrebačke bolnice pisalo da su Saša i Dejan zdravi, te da im ništa ne fali.
“Kad smo došli kući, ja vidim da po zvuku reaguju, kažem supruzi: ‘Nešto nije u redu’, kaže: ‘Ma daj’, kao: ‘Mali su još’. Međutim, poslije mjesec dana odemo u Zagreb i čim smo ušli na vrata, te dvije doktorice, starija i mlađa: ‘Jao što ste uradili djeci, vaša djeca ne vide?’, kažem: ‘Ja sam došao to vas pitati’. Bio sam beogradski osiguranik, kada smo sutradan došli u Beograd na Institut za majku i dijete, profesor nas je primio i on je rekao: ‘Idioti, što su napravili'”, govori Zoran, koji dodaje da ih je mogao tužiti, ali da to ničemu ne bi vodilo.
“A da ih tužite ništa ne možete, jer će uvijek reći da im nisu dali toliko kisika oni ne bi preživjeli, a to je samo nemarnost, ljudska neodgovornost”.
