Riječ je o listopadnom drvetu iz porodice dudova. Koristi se u narodnoj, ali i savremenoj medicini, jako je izdržljivo, smatra se veoma kvalitetnim za izradu lukova ali i gitara, prenosi Agroinfo.rs.
Makluru još zovu i drvo mozak, konjska jabuka, adamova jabuka, zmijsko mlijeko.
Veoma je otporna na nepovoljne uslove sredine. Zimi može da izdrži i temperaturu i do minus 27 stepeni. Ona je brzorastuća i jedino ne podnosi sjenku i polusjenku, prenosi Novi.
Korjenov sistem je veoma jak. U Americi su pronađeni primjerci, čiji je korijen išao i do osam metara u dubinu. Poznavaoci kažu da je drvo kvalitetno i dvostruko tvrđe od hrastovine. Odlično je za loženje, a posebno se smatra vrijednim za izradu lukova. Pa čak i boljim od tise. Istorija kaže da su ga upravo za izradu lukova koristili u indijanskom plemenu Osage.
Na pojedinačnom stablu mogu se naći cvjetovi samo jednog pola (muški ili ženski), što znači da je za nastanak ovih neobičnih loptastih plodova potrebno da u neposrednoj blizini ima stabala različitog pola.
Maklura cvjeta u junu i julu, a plodove donosi u oktobru. Iako plodovi maklure nisu jestivi, ulje koje sadrže koristi se za izradu kozmetičkih proizvoda i tinktura, a supstance koje sadrže korisne su za suzbijanje gljivičnih oboljenja u baštama, kao i u borbi protiv raznih štetočina koje se klone zemljišta na kome rađa i raste maklura.
Ovo drvo koristi se kao živa ograda podjednako i u urbanim i ruralnim sredinama. Lako se širi u prostoru gde se uzgaja i pogodna je mesta koja se retko održavaju. Sadi se i u dolinama rijeka, i na zemljištu koje je podložno eroziji, piše Agroklub.rs.
Međutim, zbog gustog rasta, odlična je zaštita od vjetra. U Americi su je sadili u vetrozaštitinim pojasevima. Kao živa ograda pogodna je, jer brzo i gusto raste, dobro podnosi orezivanje, sušu, zagađenja, gljivične bolesti i napade štetočina.
Maklura ima specifičan miris koji odbija mnoge štetočine i glodare. Od soka iz ploda može se praviti rastvor u istoj srazmeri sa vodom, koji se koristi za sprečavanje gljivičnih oboljenja na biljkama u baštama.
Na kraju sezone ostaje mnoštvo zanimljivih zelenih plodova koje neki zovu i majmunska lopta, za koje neki naučni izvori tvrde da su se njima hranili mamuti.
