Aluminijum, antimon, arsen, berilijum, hrom, kobalt, gvožđe, živa, ugljenik i titanijum-dioksid samo su neki od štetnih materijala koji se mogu unijeti kroz kožu prilikom tetoviranja. Nažalost, američka Uprava za hranu i lijekove (FDA) još nije odobrila nijedno mastilo za tetoviranje kao potpuno bezbjedno za upotrebu.
Ljekari upozoravaju da tetovaže mogu negativno da utiču na naše zdravlje, pa čak i da skrati život, naročito ako prekrivaju veliku površinu tijela. Svaki ubod iglom, kojim se mastilo unosi u dublji sloj kože – dermis, unosi strane supstance u organizam.
Mastilo za tetoviranje sadrži toksične pigmente, titanijum-dioksid i teške metale koji se prenose u kožu, odakle ulaze u limfne žlijezde i jetru. Mogu čak da pređu i krvno-moždanu barijeru, potencijalno oštećujući zdravlje mozga. Zavisno od boje mastila, duga je lista štetnih hemikalija koje se unose u organizam preko mašinice za tetoviranje i koje mogu da utiču na tijelo na dugoročnom nivou.
Bakterije, azo-pigmenti i životinjski proizvodi
Jedna od studija pokazuje da je 1 od 87 tetoviranih osoba bila zaražena virusom hepatitisa B, dok je 25 osoba imalo antitijela na ovaj antigen. Istraživanja su, takođe, otkrila da 45 od 54 vrste mastila sadrže nepoznate sastojke povezane sa oštećenjem nervnog sistema, otkazivanjem organa i rizikom od raka.
“U operativnim salama smo pronalazili potpuno crne limfne čvorove ispunjene mastilom, koje tijelo ne može da procesuira kroz limfni sistem. Dugoročne studije još uvijek moraju da se sprovedu, ali opet… ‘vaše telo, vaš izbor'”, kaže Lusi Aila, instrumentarka.
Jedno istraživanje je, takođe, pokazalo da mastilo za tetoviranje može izazvati rak kada se izloži UV zračenju. Analiza 56 uzoraka mastila u Joint Research centru, otkrila je da 23 od njih sadrže azo-pigmente koji se, pod uticajem bakterija ili UV zraka, pretvaraju u potencijalno karcinogena azotna jedinjenja.
Pored toga, tokom testiranja, otkriveno je da 6 od 58 (10 odsto) neotvorenih bočica mastila za tetoviranje, kao i jedna od 6 (17 odsto) otvorenih bočica, sadrže bakterije.
Tetovaže mogu izazvati alergijske reakcije, povećanu fotosenzitivnost na sunčevu svjetlost, a mogu čak i da zamaskiraju melanom, što može otežati pravovremenu dijagnozu najopasnijeg raka kože. Tetovaže, takođe, mogu izazvati opekotine tokom snimanja magnetnom rezonancom, jer sadrže metale.
Neka mastila sadrže životinjske proizvode, poput uglja od kostiju, želatina od kopita, pigmenta od insekata ili životinjskih masnih tkiva.
Tetovirani ljudi mogu da znoje i do 50 odsto manje nego oni koji nemaju tetovaže, što otežava detoksikaciju organizma i može doprinijeti preuranjenoj smrti, prenosi Politika.
