Svaštara

ČIČA PERO JE LEŽAO U ŠOK-SOBI, DIJAGNOZA RAK BUBREGA! Otišao je na planinu da živi bez stresa! NAKON 6 MJESECI JE OZDRAVIO!

“Ma niko nije mogao da jede kao ja, da popijem isto… Pio, jeo, pušio, u svemu sam bio neumeran”, započinje svoju priču Milojko Mićić, poznatiji kao čiča Pero.

Milojko Mićić - Screenshot/RTS.rs

Sada je drugi čovjek i hrani se potpuno drugačije, čak i s vremena na vrijeme potpuno gladuje. Živi na planini Bobiji, u blizini Valjeva u Srbiji, jede isključivo sirovu hranu, povremeno ništa, odnosno samo vodu. Nekad kraće, nekad i po 20 dana. Ne jede meso, ništa što je termički obrađeno, ni kuhano ni pečeno.

“Zdravstveni problemi sada su prošlost. Treba se čuvati čovjeka koji ostavu hranu, taj koji je ostavio hranu, može sve”, kaže čiča Pero kroz osmijeh.

Čiča Pero sada mnogo hoda, pješači svakog dana na destine kilometara, a pije samo izvornu vodu.

“Sameljem koprivu i napravim povrtnu vodu. Ona će onda da pusti enzime. Bitno je sa presnom hranom misao se izoštri kao žilet. Toliko je u mom žviotu bilo zanimljvih detalja koje sam zaboravio, a sada sa ovakvim načinom života, počinjem da ih se sjećam. Smijem da sada potpišem da ću ovakav biti sa 100 godina. Svakome će da odgovara ova hrana, samo zavisi koliko je čovjek već zatrovan. Ova hrana dovodi do toga da počnu burne reakcije, ogromni toksini krenu napolje, jetra ne može da ih prerade. Udare u glavu, vrtjelo mi se. Najviše dana bez hrane što sam izdržao je 28 dana i to bez ičega, samo vodu i ništa više”, navodi čiča Pero, piše “Kurir“.

“Što se tiče energije, to je nesagledivo, ogormna zabluda je da se treba najesti da bi imao snage. Organizam najviše energije zapravo troši na varenje”, dodaje on.

Imao je sepsu, u Beogradu je proveo u šok-sobi 7 dana, a onda su stigli rezultati.

Profesori su došli nakon 15 dana i rekli da imam rak lijevog bubrega. Viknuo sam “Tooo”, mislili su da sam poludio. Rekao sam im “Nisam ja poludio, ja to nemam. Iako je moj, samo je moj, imam način da ga primirim, a onda da ga očistim”, rekao sam i potpisao da idem kući. Na Bobiji sam bio 6 mjeseci, na gladovanju i presnoj hrani. Nakon 6 mjeseci su me odveli na VMA, skener je pokazao da nemam ništa, sve je čisto i tako je ostalo do dana današnjeg”, prisjeća se Mićić.

Što se tiče hljeba, jede svoj specijalni – Perin sunčani hljeb, koji pravi tako što proklijalaja pšenična zrna samelje zajedno sa crnom integralnom rižom i suncokretevim sjemenkama, da liči na tijesto i potom to ostavi na suncu.


NAPOMENA: Video materijali objavljeni u ovom tekstu postavljeni su na globalnim internet servisima za javno i besplatno dijeljenje video materijala. Oni nisu vlasništvo portala Haber.ba i portal Haber.ba ne odgovara za njihov sadržaj i autorska prava.

Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh