U životu i u praksi sam upoznao nekoliko dobrih očeva. Muškarci nisu predodređeni da budu dobri očevi. To im je čak i malo neprirodno. Oni su drugačije napravljeni! Očinski instinkt je mit. U svakom slučaju, oni se ne rađaju sa tim.
Očevi vole decu sa društvenom ljubavlju: vezani su za njih jer su im stalno pred očima, jer sa njima provode vreme. Čak i ako su prisiljeni. Dobar otac je proizvod dobre strategije. Nije teško udati se i roditi dete – najteže je od muškarca napraviti dobrog muža i oca.Pre nego što zatrudnite, prvo saznajte da li je vaš partner za decu i porodicu i da li je spreman za brak. Samo u ovom slučaju možete se osloniti na njega i sa njim podeliti odgovornost oko dece. Ako muškarac nije spreman, džaba vam sve. Oslonite se na sebe i ne računajte na njega – nikad!
Na kraju krajeva, sve je na ženi! Podsetiću vas na savet starog doktora Spoka: “Kad izađeš iz porodilišta, stavi dete u muževljeve ruke i idi na manikir. Iscrpljena si? Nema veze, okreni se i posveti se sebi!” Mislim da vam je jasno šta je poznati pedijatar sa ovim hteo da kaže.Žesto žene udaljavaju svoje muževe od krevetića sa rečima “ovde sve mora da bude sterilno!”Tako se između oca i deteta stvara distanca koja vodi ka otuđivanju. Verovalo se da otac nije koristan u dečijem uzrastu od prve do treće godine.
Znači da je propustio uspavljivanje, maženje, prve korake, prvu vožnju biciklom… I kada dete napuni treću ili petu godinu, momenat je prošao. Otac više nikad ne može da se poveže sa svojim detetom. Zato tu mora da reaguje majka na vrijeme i nađe način da napravimuškarcab i od sina i muža.Vaš muž mora da se aktivno uključi negu deteta.
Odbacite svu drugu pomoć, ali uključite muža! Ostavite dete nasamo sa tatom! Jednostavno izmislite neku obavezu: moram hitno na pregled, ili kod zubara i td. Nema ništa neodgovorno i sebično u tome: zapamtite – vi vaspitavate dete, spasavate svoju porodicu i svoju zajedničku budućnost,prenosi Pult
