Pametni ljudi duhoviti su i znatiželjni, otvoreni prema novim idejama, lako se prilagođavaju novonastalim situacijama, ali imaju i jednu zanimljivu karakteristiku – oni znaju da ne znaju. Iako možda zvuči čudno, najpametniji ljudi sveta otvoreno će priznati ako nisu upoznati s nekom temom, događajem ili pojavom.
Nije ih strah ni sram reći “Ne znam”. Priznavanje da nešto ne znamo prvi je korak u spoznaji određene teme. Samo oni koji znaju da ne znaju, spremni su da ulože dodatan napor kako bi naučili. Svi ostali pretvaraju se da znaju i na temelju svojeg neznanja donose odluke.
Ove tvrdnje potvrđuje i studija po imenu “Nekvalifikovani i nesvesni toga: Kako poteškoće u prepoznavanju vlastite nesposobnosti vode do naduvanih samoprocena koju su istraživači Džastin Kruger i Dejvid daning objavili u časopisu “Journal of Personality and Social Psychology”.
U studiji je dokazano da će manje pametni ljudi precenjivati svoje spoznajne veštine. Sproveden je, naime, eksperiment među srednjoškolcima koji nakon završene mature trebalo je da procene vlastite kompetencije u rešavaju zadataka.
Pojedinci koji su tvrdili da su testove napisali odlično tačno su rešili tek delić postavljenih pitanja. Štaviše, njihovi su rezultati bili među najnižima u generaciji. S druge strane, oni koji su postigli najbolje rezultate značajno su podcenili broj zadataka koje su tačno rešili.
Kruger i Daning tvrde da ljudi koji precenjuju svoje mogućnosti i veštine imaju dva problema: ne samo da na temelju pogrešnih tvrdnji donose pogrešne odluke već i nemaju sposobnost shvatanja da nisu u pravu,piše Pult
