Toliko je istraživanja obavljeno na temu ljubavi, zaljubljenosti, emocionalne (ne)zrelosti, da se čini da o tome nema ništa više da se kaže. Ali, iako se nauka odavno “umešala” u emocije muškarca i žene, još ne postoji jedinstven recept kako prepoznati ljubav, biti siguran da je prava, kako je sačuvati… Da li volimo isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati? Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u primarnoj porodici, braka roditelja, vaspitanja… Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo “normalnim” tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja sa vremenom? Kako volimo sa 18, kako sa 36, kako sa 50? Isto, jače, strastvenije, jednostavnije…?
Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas određuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka, strastvena, na izgled životna. Ali, to se događa zbog toga što još nismo u stanju da razgraničimo ljubav i zaljubljenost, dve dijametralno suprotne stavri, jer je prema definicijama ljubav zrelost, a zaljubljenost nezrelost. Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično sakrivaju “lice” osobe u koju smo zaljubljeni. Mi je, u stvari, uopšte realno ne vidimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi. Da ne bude zabune, može se biti zaljubljen i u zrelom dobu, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati i uočiti razliku, prenosenovosti.
Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju “nezrela ljubav”. Zaljubljenost je vrsta infantilnosti, ona poručuje “ne mogu bez tebe”, ali je samo kratkotrajno osećanje koje brzo donosi otrežnjenje, često i razočaranje. Još jedna posledica zaljubljenosti kao emotivne nezrelosti je i pogrešna predstava kako smo “nesrećni u ljubavi”, što potpuno može da nas onesposobi da se emotivno ostvarimo.
Iako smo u mlađim godinama skloniji da idealizujemo osobu koju volimo, to se vrlo lako može dogoditi i u srednjim godinama, pa čak i u trećem dobu. Psiholozi tvrde da se najčešće zaljubljuju osobe kojima je to promicalo u mladosti, odnosno koje su iz nekih razloga (preran ulazak u brak, pogrešni stavovi i ubeđenja, spartansko vaspitanje i zabrane da se pokažu emocije…) propustile euforiju zaljubljivanja. Tada se događa da su iracionalne predstave o osobi koju su upoznali mnogo jače, sve izgleda mnogo lepše nego što jeste i život dobija potpuno novi smisao. Međutim, zablude, iako su jače, kraće traju, tvrde istraživači. Naime, osobe u zrelim godinama, koje razviju fantaziju i iracionalnu sliku o osobi koja se pojavila u njihovom životu, mnogo brže će doći do “otrežnjenja”, što se događa zbog zrelosti i iskustva koje su tokom godina stekle.
Zaljubljeni – Espreso.rs
Projekcija savršene žene ili muškarca oličena u osobi u koju smo zaljubljeni sa aspekta psihologije nije okrenuta ka drugoj osobi, već prema sopstvenim željama, strahovima, kompleksima. To je na neki način opsednutost ega zaljubljene osobe onim što ona za sebe emotivno želi. Zbog toga je u zaljubljenosti relacija prema drugom samo privid, dok je ljubav potpuno suprotan odnos, totalno usmeren prema dugoj osobi.
Neki psiholozi tvrde da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost gubi sposobnost da se zaljubi, ali je itekako sposobna da voli. Psihijatar Donatela Maraciti, autorka knjige „La natura dell’amore” tvrdi da se prilikom zaljubljivanja aktiviraju određene zone međumozga koje pokreću amigdalu koja spaja neurone, što dovodi do potpune “biohemijske oluje” u telu.
Deluju i određene moždane zone povezane sa stomakom, zbog čega osećamo “leptiriće”. Iz tog stanja do prave ljubavi dolazi se postepeno, hormonima, uglavnom pomoću oksitocina, pa nervoza, leptirići u stomaku, manjak apetita i sna, počinju da se transformišu u prijatne osećaje. Ali to ne može da se desi pre 20. godine, tvrdi doktorka, zato što ljudski mozak neurološki nije spreman za taj “prelaz”.
Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. U umu zaljubljenog čoveka taj odnos potpuno je zamagljen, dok ga ljubav potpuno bistri. Da bismo voleli moramo pronići u suštinu nekog čoveka, a ako ga i pored svih nedostataka i mana koje poseduje i dalje volimo, to je ono “pravo”. U ljubavi je ego potpuno “miran”, osoba zna šta želi i voli, donosi odluke trezveno i racionalno, bira da voli. Kada smo zaljubljeni mislimo da bez tog nekog ne možemo da živimo, dok je zrela ljubav potpuno svesna da možemo i umemo sami, ali da taj neko obogaćuje naš život, puno znači i vredan je poverenja.
Ljubav u zrelijim godinama ne donosi konstantno jaka osećanja, već samo povremeno. Mladalačke ljubavi, sa druge strane, najčešće su burne, konfliktne, protkane intenzivnim reakcijama, osećanjima, strašću. Zrela ljubav dolazi tek sa kompletnim razvojem ličnosti, a statistike pokazuju da se, iako postoje izuzeci, najviše zaljubljivanja dogodi do 40. godine.
U periodu adolescencije, kada se prvi put srećemo sa krizom identiteta, preispitujemo svoje uloge i granice, ljubav dolazi kao pomoć da dođemo do sopstvenog “ja” i usvojimo polni identitet, odnosno konačno prihvatimo ulogu žene, odnosno muškarca. Emotivne veze tokom mladosti služe i da otkrijemo realnost i svoje želje. Svaki ciklus zaljubljivanja i razočaranja je nova lekcija o realnosti života i skidanje “ružičastih naočara”, moramo se zaljubljivati, iživeti to i početi da volimo.
Ljubav posle 40. rođendana
Neki stručnjaci tvrde da najlepše volimo u četvrtoj deceniji života, pa na dalje. Tada smo već prerasli komplekse iz mladosti, prestali da se dokazujemo sebi i drugima, izgradili svoj svet i mir, i partner dolazi kao kruna ličnog uspeha. Žene, doduše, malo komplikovanije vole, tvrde psiholozi, što ima veze sa ličnošću, konstitucijom mozga i jače izraženim emotivnim reakcijama. Ali, generalno, ljubav u četvrtoj deceniji donosi najviše uživanja i tada nas najviše ispunjava.
Osim toga što smo već formirani kao ličnost, smireniji i racionalniji, još uvek smo mladi i spremni i da damo i da prihvatimo ljubav. se*sualni tabui više ne postoje, pomirili smo se sa sopstvenom se*sualnošću, postali svesni onoga što volimo i želimo. Verovatno smo se do tada rastali od partnera koji nam nisu odgovarali, a opet doživeli dragocena iskustva. Sve to daje uslove da se u ljubavi najviše uživa, da ona ne bude teret već motivacija. Takođe, stručnjaci tvrde da najlepše vole ljudi koji vole sebe, pa bi se moglo zaključiti da je preduslov za ljubav prema drugome – ljubav prema sebi.
Neko sa osmehom i prijatnim osećanjima, neko sa “kiselim” izrazom na licu… ali ne postoji osoba na svetu koja se ne seća svoje prve ljubavi. Da li znate zašto? U momentu kada se prvi put zaljubimo u mozgu se, takođe prvi put, aktiviraju veze između određenih neurona, što izaziva euforična osećanja, strast, energiju, uzbuđenje, ali i strah i teskobu. “Emocionalni koktel”, koji zovemo prva ljubav, toliko je jak da je jednostavno nemoguće zaboraviti ga. Prilikom svakog sledećeg zaljubljivanja u mozgu se dešava isto, a neki stručnjaci tvrde da se, što smo stariji, jače zaljubljujemo jer je mozak kompleksniji. Ali, zanimljivo je da se osećaji koje budi prva ljubav nikada više ne ponavljaju, bez obzira koliko suludo, jako, strasno se zaljubimo. Zbog toga iskustvo prve ljubavi ostaje duboko urezano u nama, za sva vremena.
Ali, ljubav u zrelim godinama može biti i jaka i protkana strašću, nalik na onu koju smo doživljavali kao osamnaestogodišnjaci, ali i potpuno nezrela ako je takva ličnost koja je oseća. Pojam zrelosti nije vezan za godine već za psihološke procese koji se odvijaju (emocionalna zrelost, samopouzdanje, nezavisnost…).
Upravo zbog toga zrela ljubav ne zna za “igre”, naprotiv, vrlo je transparentna. Ona se ne može dogoditi ako svaki od partnera nije individua za sebe. Svako mora da ima svoje želje, interesovanja, stavove, da donese svesnu odluku da voli, da sa nekim deli život. Se*sualna privlačnost jako je važna, ključni sastojak zrele ljubavi, ali je važno napomenuti da se*sualna zrelost dolazi tek sa psihološkom zrelošću, zbog čega mnogi čari dobrog se*sualnog života osete tek kada postanu sredovečni. Zrela ljubav nikada nije zavisnička i nikada neće reći “ne mogu da živim bez tebe”.
Od četvrte decenije, i u onim koje dolaze, lakše napuštamo iluzije da nekog možemo da promenimo i spasemo, već smo svesni mana koje partner ima i spremni smo da ih tolerišemo, što je još jedan preduslov zrele ljubavi.
Se*sualna privlačnost, tvrde se*solozi, mnogo je izraženija u ovom životnom periodu nego u mladosti, iako postoji mišljenje da mladi najčešće vode ljubav. Potpuno je suprotno, u praksi najbogatiji se*sualni život imaju oni sa četrdeset i više godina. Znaju šta žele, znaju kako i nije ih sramota da to i kažu.
Stariji parovi su srećniji u ljubavi i njihov se*sualni život je aktivan, ponekad i jako bogat i raznovrstan, tvrde kanadski naučnici. Ispitivali su parove starije od 65 godina i došli do zaključka da su mnogo zadovoljniji svojim vezama nego mlađi ljudi. Anketom je utvrđeno da i se*sualni život nije zaostajao za emotivnom ispunjenošću, pa je više od 68% parova svoju aktivnost u krevetu ocenilo visokom ocenom.
Predrasude o se*su starijih ljudi duboko su usađene mnogima od nas, ali činjenica da neko ima 60 ili više godina ne uništava se*sualnost i ne sprečava da se ima dobar se*sualni život, posebno što živimo u eri kada su dostupni i lekovi i pomagala koji mogu da reše fiziološke probleme, tvrdi vođa istraživanja.
Se*sualnost se sa godinama menja, ali se ne guši i parovi tada već dobro znaju šta u krevetu žele. U tim godinama, jako je mala verovatnoća da su ljudi u neodgovarajućim vezama, prošlo je vreme rastanaka i razvoda, a opstale su samo veze i brakovi u kojima postoji ljubav. Partneri su dosta zajedno, jer su uglavnom u penziji, pa imaju vremena jedno za drugo, dele aktivnosti i žive „drugu mladost”.
Ipak, ima i onih kojima tek treće doba donese otrežnjenje, jer su problemi u ljubavnim odnosima godinama bili potiskivani iz različitih razloga (zbog dece, loše finansijske situacije, većih porodičnih problema…). Zbog toga su zabeleženi razvodi čak i u osmoj deceniji.
