“Juče sam na desetogodišnjici mature vidio nju, nakon deset godina. I dalje je prelijepa kao san.
Napustio sam naš grad, po završetku škole. Menadžer sam mercedesa za evropsko tržiste, uspio sam u životu.I dok su svi nešto morali reći o sebi shvatio sam da su svi propali i nezadovoljni socijala život, bez fakulteta, neki su se i razveli.
Onda sam došao na red i umjesto da se pohvalim uspjehom, rekao sam “Imam kćerku zove se Slađana dobila je ime po djevojci koju sam volio, a nikada joj to nisam rekao, bio sam kukavica… Moja kćerka je moje jedino i najveće blago..”
Dobacila je opasne su izgleda Slađane – ne znajući da je ona ta.
Posao nisam ni spomenuo, samo sam rekao gdje živim i radim. Jedva sam čekao da ona dođe na red da čujem sve. Želio sam znati koliko djece ima, sa čim se bavi, a onda …
Psihijatrica, nije se nikad udala, nema djecu, završila je dva fakulteta.. A ja sam se oženio mislći da će se udati za dečka sa kojim je bila u dugoj vezii. I tako ona je sama, a ja u pogrešnom braku, a volim je…”
