Od pada sa bicikla u detinjstvu, do sportskih povreda, pa sve do suočavanja sa težim oboljenjima poput zatajanja srca ili virusa, naše telo se celog života suočava sa raznim rizicima. Trenutak kada se u potpunosti suočavamo sa svojim telom, svakako je trenutak starenja, jer mnogi tek tada primete da je telo hram koji treba održavati i negovati godinama, piše Lovesensa.
Sasvim je normalno i potrebno suočiti se sa svim ovim procesima, jer su oni deo našeg životnog ciklusa. Na taj način postajemo svesni da naše telo boravi na ovom svetu – ovde i sada.
Ako ljudske bolesti posmatrate očima iscelitelja, shvatićete da se istinski uzroci gotovo svih oboljenja nalaze u duhovnoj sferi koja je nevidljiva golim okom. Mnogi stručnjaci ističu da samo oporavljanjem duhovne sfere možemo u potpunosti isceliti telo.
Zbog toga u većini slučajeva nije dovoljno samo suzbiti simptom bolesti na fizičkom nivou. Da bismo pronašli pravi lek, prvo moramo doći do uzroka bolesti.
Sa stanovišta iscelitelja, postoje tri “klasična” uzroka bolesti. Zanimljivo je da ti razlozi nisu bakterije, virusi ili mikroorganizmi. To su negativna unutrašnja stanja koja se pojavljuju u našoj duši kao reakcija na toksično ili traumatično životno iskustvo.
Prvo od tih negativnih unutrašnjih stanja je disharmonija.1. Disharmonija
Disharmonija je stanje koje doživljavamo kada život iznenada izgubi svaki smisao za nas ili kada izgubimo nešto veoma važno – nešto što je za nas bilo spojna veza između duše i života.
Uzmimo za primer slučaj starijeg para koji je u braku dugi niz godina.
Zamislite da jedan od njih naglo umre. Njihov odnos možda nije bio savršen, ali vreme koje su proveli zajedno, stvorilo je duboku i trajnu vezu među njima. Gubitak tako bliske osobe može dovesti do duboke unutrašnje krize. Često se u takvim slučajevima pogoršava zdravstveno stanje preostale polovine jedne celine. Dolazi do hroničnih oboljenja ili se javljaju nove ozbiljne bolesti.
Disharmonija u duši može izazvati osećaj nesposobnosti da kontrolišemo sve što nam se događa. To se može dogoditi polako i postepeno, ili kao posledica katastrofe koja nam je potresla život do samih temelja. Na primer, iznenadni gubitak posla, finansijski problemi…
Kada iskusimo osećaj nemoći i počnemo da posmatramo sudbinu kao nešto zlonamerno, to direktno utiče na našu energetsku matricu, čineći nas ranjivim i manje otpornim na bolesti.
2. Strah
Drugi klasični uzrok bolesti je strah. Osoba koja korača kroz život sa stalnim strahom u duši dvostruko je ranjiva na bolesti. Anksioznost koju stalno doživljava potkopava samopouzdanje i osećaj sigurnosti. Takve osobe svet počinju da doživljavaju kao opasno i neprijateljsko okruženje.
Osećaj sigurnosti i blagostanja zapravo je temelj na kojem je izgrađena čitava građevina zdravlja našeg tela. A kada nešto negativno utiče na ovaj temelj, to odmah smanjuje sposobnost našeg imunog sistema da adekvatno odgovori na spoljne pretnje. Kada je naš imuni sistem ugrožen, to može dovesti do veoma velikih zdravstvenih problema.Strah i anksioznost dovode do disharmonije. I istovremeno, disharmonija izaziva strah, a kada ta dva osećanja uđu u rezonancu, ona nanosi dvostruki udarac zaštitnom omotaču imunog sistema, kao i energetskoj matrici. Kao posledica tog procesa nastaje bolest.
Pre skoro 500 godina, veliki lekar Paracelzus u svojim spisima napisao je “strah od bolesti daleko je opasniji od same bolesti”.
A ovo nas vodi do trećeg klasičnog uzroka mnogih bolesti – fenomena koji je isceliteljima i šamanima poznat kao “gubitak duše”.
3. Gubitak duše
Među duhovnim isceliteljima i šamanima mnogih domorodačkih kultura gubitak duše sa pravom se smatra za jedan od najozbiljnijih dijagnoza, odnosno predstavlja uzrok za prevremenu smrt i razna oboljenja.
Šta je zaista gubitak duše? U zapadnom društvu gubitak dela duše tumači se kao udar na samu suštinu čoveka. Gubitak duše uglavnom se događa kao odgovor na povređena osećanja.
Šta uzrokuje gubitak duše? Ova izuzetno neprijatna pojava može imati mnogo različitih razloga. To se može dogoditi zbog razočaranja u detinjstvu. Gubitak duše se dešava i kada su deca maltretirana u školi ili kod kuće, ili kada ih korumpiraju oni koji su trebali da se brinu o njima. Nasilje, problematični razvod, težak pobačaj, saobraćajna nesreća ili ozbiljna operacija – sve to vodi u gubitak dela duše.
Simptomi koji ukazuju na gubitak duše:
– Čini vam se da ste podeljeni na delove;
– Memorija je delimično zaključana i ne možete se setiti određenih epizoda iz svog života; Nesposobnost nekoga da voli ili prihvati tuđu ljubav;
– Emotivna hladnoća i odvojenost;
– Iznenadni bolovi lenjosti ili apatija;
– Nedostatak inicijative ili entuzijazma;
– Nedostatak radosti u životu;
– Stalni neuspesi;
– Nesposobnost donošenja odluka;
– Nemogućnost razlikovanja pozitivnog od negativnog;
– Hronična negativnost;
– Bolesti zavisnosti;
– Osećaj melanholije;
– Depresija.
Ako sa ljudima razgovaramo o gubitku duše, gotovo svi priznaju da su se u nekoj fazi svog života osećali kao da su izgubili “deo” sebe, ali skoro niko od njih nije sumnjao da se izgubljeni delovi mogu vratiti, i da je to samo privremen gubitak.
Postoji različite tehnike za vraćanje duše u prvobitno stanje, od meditacije do staza duhovnog razvoja, ali sve one imaju nešto zajedničko. One predlažu akciju. Ako stanete i živite u prošlosti, iznova i iznova iskušavate bol gubitka, rana na vašoj duši nikada neće zaceliti,piše Stil
U vašoj moći je da izlečite dušu – ali samo ako uzmete sudbinu u svoje ruke.
