Dosta kritikujemo sebe, nalazimo mane tamo gde ih nema, osuđujemo sebe i na taj način vređamo svoje telo. Svakoga dana gledamo sebe u ogledalu i vidimo svoje oči, lice, kosu, bore, kožu, nabore, piše lovesensa.
Vidimo svoje telo sa svim njegovim manama i nedostacima. Namerno ne kažem i vrlinama, jer ih uglavnom ne vidimo. Kad god se pogledamo u ogledalo, ili se ogledamo u nekom izlogu dok prolazimo gradom, uglavnom vidimo ono što ne valja. I onda, kao po pravilu, imamo još više toga što ne valja. A nismo ni svesne koliko smo čarobna bića!
Naša tela su kreirana da daju život, da uživaju u životu, u pokretu, mirisu, ukusu, se*sualnosti. Dobile smo telo koje, kao prava mala fabrika, neprekidno radi i neumorno nam služi. Iako ne vidimo kako nam rade pluća, i ne čujemo kako nam radi srce, ne znači da se ništa ne dešava, i ne znači da se sve to podrazumeva.
Naše telo radi za nas neprestano. Tek kada nam se dogodi neka neprijatna situacija u vezi sa zdravljem, onda počinjemo da uviđamo koliko nam je važno naše zdravo, vitalno telo, tek kada osetimo bol, postajemo svesni da smo pre toga živeli bez bola. I sve bismo učinili da se to vrati! Zato je potrebno da priznamo sebi koliko smo čudesna i čarobna bića. Da se zahvalimo svom telu, da se zagrlimo i onda krenemo u dan. I tako svakog dana…
Ako ne možete da govorite sebi svakog jutra: Dobro jutro, lepotice, imam za vas jednu sjajnu vežbu koju često radim sa polaznicima obuka, a zove se: Hvala ti, telo.
Ona se radi bilo kada, tako što ćete zastati, položiti svoje dlanove na lice i osetiti energiju koju ruke daju licu, i energiju koju lice daje rukama – razmena se dešava u oba smera. Zadržite nekoliko minuta taj položaj i recite: Hvala ti, telo – hvala ti što me podnosiš, hvala ti što radiš za mene najbolje što možeš, hvala ti što me nosiš svuda…
Osetićete energiju koja ide od lica ka dlanovima i od dlanova ka licu – osetićete kako se dešava čarolija primanja i davanja, koju retko kada pružate sami sebi. Ostanite koliko god želite u tom položaju i jednostavno nastavite svoj dan.
Ovo je način da odamo ljubav i zahvalnost svom telu, i da prestanemo da se prosuđujemo od glave do pete. Unutrašnji kritičar u nama je stalno budan, na oprezu, i uvek se vezuje za onaj jedan mali, negativni komentar ili detalj i stalno nas podseća na to da nismo dovoljno dobri, da je neko drugi bolji. Uz ovu vežbu, pružajući ljubav sebi i svom telu, prestaćemo da hranimo svog unutrašnjeg kritičara i da mu dajemo za pravo i on će polako odustati od kritike.
Svaki trenutak je prilika da uradite ovu vežbu i kažete sebi: Hvala ti, tijelo!
