Jedno veče tata nam je ispričao da su pored kanala prošli vršnjaci koji su ga zezali. Dobacivali su mu da je “nindža kornjača”, “blatnjava krtica” i “govnar” uz podsmijeh koji je trajao nekoliko minuta kraj te rupe, piše luftika.
Pijre nego što je tata i pokušao da im kaže nešto, dečko ga je uhvatio za ruku i rekao “Sve je u redu”.
Poplavila sam od besa 1.000.000 put za poslednjih nekoliko godina, jer “nije u redu”, iako je “u redu” da se sa njima NE nastavlja, NE prepire, NE tuče, NE pravda.
Ne znam šta mu je tata rekao poslije toga, ali da sam ja bila u toj rupi sa njim sigurno bih mu rekla nekoliko stvari, naravno pod uslovom da on to do sada već nije shvatio.
Ne postaješ “govnar” kada želiš da radiš, već kada se podsmjehuješ sa roditeljskih pleća onome ko ne želi da se od roditelja grebe.
Ne postaješ “govnar” kada kopaš kanal za kanalizaciju kojom će teći govna, već kada omalovažavaš ljude zbog posla koji rade.
Ne postaješ “govnar” kada ti se nižu žuljevi od lopate, već kada roditelji zbog tvoje lijenosti dobijaju dodatne žuljeve.
Ne postaješ “govnar” kada prozivke iskuliraš, već kada si sposoban da nekoga prozivaš.
Nikada se nisam stidila da kažem da je moj tata vodoinstalater koji je umio da dođe kući i kaže “Sav sam od govana”. Bolje i od govana nego od pohlepe.
Taj vodoinstalater je pošteno i puno radio da bi mene školovao, da bih ja završila fakultet koji sam htela.
Tog vodoinstalatera je mnogo bolilo što sam nakon studija prala šajbne na lokalnoj pumpi sa djevojčicama I promovisala sireve u supermarketima, ali sam onda i njemu rekla ono što bih rekla ovom momku: Ne definiše mene posao koji radim, već kakva sam u kontaktu s ljudima, jesam li ok čovjek ili “govnar”.
Ovo društvo već dugo nije sposobno da stvari sagleda na pravi način i onda ih postavi na stabilne noge.
Ti si “govnar” svaki put kada ne ustaneš starijem u prevozu, kada prešutiš “dobar dan”, kada razbijaš flaše u parku gdje se djeca igraju, kada pokušavaš da fasciniraš djevojke tako što kriviš kandalaber ili nečiju kičmu, kada sisaš roditelje, jer su ti dopustili, ko pijavica, kada ljude mjeriš prema poslu koji rade, kući u kojoj žive, patikama koje nose, kolima koja ih dovoze do škole.
“Govnar” si kada misliš da si popularan jer je tvoj snimak na kom zezaš momka u rupi kraj mog tate pregledan 10.000 puta i isto toliko puta ohrabren sa “jesi mu rekao, hahaha, bravo care!” ili “zatrpaj ga u rupu”.
“Govnar si” kada se stidiš svojih roditelja. Kada okrećeš glavu od njih. Kada se praviš da si nešto što nisi. Kada misliš da si važniji od drugih jer ne kopaš rupu.
Bila sam u nekoliko navrata sabotirana vršnjacima jer nisam željela da se uklopim u “govnarsku” filozofiju života.
Nekad je to bilo zaista teško podnijeti, i danas je često tako, ali sam sebi rekla “prepreke su tu da se preskaču, važno je da imaš i vidiš svoj cilj”.
Ovde nije lako biti pošten, vrijedan, ispravan, drugačiji. Nije lako nemati, boriti se po fer pravilima, biti svoj. Nije lako željeti.
Nije lako naći način da se “izboriš” za osporavanjima. Nije lako doći do svog cilja. Nije lako biti pravičan u društvu gdje pravda krepava.
Ali, je mnogo gore biti “govnar”, jer “govnarska filozofija” koliko god neki roditelji danas učili klince da idu tim putem, neodrživa je na duže staze.
Bar, ja tako želim da vjerujem. Bahatost, bezobrazluk, laktanje, ljenost, nasilje nisu nikome ništa dobro donijeli, iako se kada vidite “govnare” na važnim pozicijama ne bi tako reklo.
Od onih sam što vjeruju da koža sa direktorske fotelje nikako ne može biti udobnija od svoje kože, a svoja koža je udobna samo onda kada nisi “govnar”. To je pravda kako je ja u svojoj zemlji zamišljam.
Daj ustani, otresi zemlju sa ramena i reci da je sve ovo zajebancija…
