Naučnici iz Švajcarske i Sjedinjenih Država uradili su ispitivanja o noćnim morama, u saradnji sa grupom od 18 ljudi.
Tokom noći, elektrodama su im praćene moždane aktivnosti. Tokom noći, istraživači su ih budili više puta i postavljali im pitanja o tome da li su sanjali, šta su sanjali i da li su se uplašili.
Istraživači su otkrili obrazac da se za vreme noćnih mora često pojačava aktivnost u regionima mozga koji kontrolišu emocije.
U jednom drugom eksperimentu, grupi od 89 ljudi, istraživači su dali zadatak da popunjavaju „Dnevnik sanjanja“, nedelju dana.
Osim toga, svi su prošli snimanje magnetnom rezonancom dok su im prikazivane fotografije sa zastrašujućim prizorima.
Otkrili su da su, kod ljudi koji su češće imali noćne more, emocionalne regije mozga reagovale brže i efikasnije nego kod onih koji nisu.
„Analizom moždane aktivnosti, zasnovanom na reakcijama učesnika eksperimenata, identifikovali smo dve regije mozga zadužene za izazivanje straha tokom sna – insula i kingulatni korteks. Primetili smo da se slične regije mozga aktiviraju kada doživljavamo strah, i dok smo budni, i dok spavamo“, rekao je Lambros Perogamvros sa Ženevskog univerziteta.
Zaključak istraživača je da noćne more mogu biti korisne, jer olakšavaju suočavanje sa stresnim situacijama u realnom životu.
Međutim, traumatične i uznemirujuće noćne more koje uzrokuju nesanicu i stres nisu korisne i mogu biti kontraproduktivne, rekli su istraživači, prenosi rts.
