Ne možete očekivati da će vam naredna godina doneti nešto dobro, ako vi sedite nepomični i ako niste odlučili da ćete promeniti svoj život. Mi smo “krojači svoje sudbine”, samo nikako da prihvatimo odgovornost za vlastite živote. Donesite svoje odluke!
Kraj godine, trenutak kada ljudi vole da vide gde su bili pre godinu dana, a gde su sada? Neki ljudi to rade polusvesno, a neki baš svesno sednu i počnu bležiti šta su ovoj godini promenili na sebi, oko sebe i koliko su porasli na duhovnom nivou.
Mali broj ljudi uspeva da ostvari sve sa zamišljene liste na početku godine i to ih obično u neko doba počne frustrirati i odluče da liste toga tipa više i ne prave. Gledaju stare fotografije na kojima su bili srećni, jer ljudi se fotografšu samo kad su srećni.
Osmehnu se ili još više rastuže ako su prešli u drugi vagon ljudi, koji su im jako značili bilo da su još živi ili su pak umrli u međuvremenu. Pregledaju čestitke iz vremena, kada su bili deca i kada su čestitke nekoliko puta čitali, a zatim vraćali pod bor.
Za većinu se kraj godine svede na užurbanost u kojoj se treba spremiti za praznike, ljudi plaćaju račune, ne žele ući u Novu godinu s dugom, ukrašavaju prostor i bor, trče po radnjama da kupe poklone, kuvaju ili peku slana i slatka jela kako su njihovi preci radili.
Razmišljaju o odluci hoće li Novu godinu slaviti kod kuće, u nekom drugom gradu, pa se rezervišu ranije mesta za putovanja, neko rezerviše mesta u kafićima ili restoranima. U tom užurbanom ritmu i Nova godina se kao mače došunja i ne snađe se već je nova kalendarska godina nastala.
Ne zapitaju se u celoj toj jurnjavi, gde su zapravo oni. To se isto dešava i sa životom ljudi, jure dok im “traje” radni vek, a kada odu u penziju i kada imaju dosta slobodnog vremena više ne znaju šta bi sa sobom, neki stihijski rešavaju obaveze, a drugi se zatrpaju svim i svačim što su u toku života propustili, pa sada rade i više, ali u tome uživaju. Ne znaju da su tako mogli živeti u proteklih 45 godina.
Ljudi kako odrastaju ne znaju uvideti, koje su sve njihove mogućnosti u čemu je prava lepota življenja. Čak i kada imaju trenutke radosti oni ih vešto preskoče ili zaobiđu. Ne možete očekivati da će vam naredna godina doneti nešto dobro, ako vi sedite nepomični i ako niste odlučili da ćete promeniti svoj život.
Kako bi bilo lepo kada bi za svaku Novu godinu stali malo sami sa sobom ili seli i porazgovarali sa svojim Unutrašnjim Bićem i zamolili ga da im pošalje mudrosti, da narednu godinu prožive najbolje što umeju.
Kada bi poželeli da se u narednoj godini nikoga i ničega ne boje, da budu otvoreni za novo i da se ne vežu za ljude koji su spremni da izađu iz njihovih života, jer su svoje lekcije završili, kad bi bili spremni da budu sami sa sobom, a da se ne osećaju usamljeno, kada bi bili u stanju da tokom čitave godine osete ljubav, milost i poklone pažnju slabijima od sebe, kada bi se usudili da budu ono što jesu – Ljudi. Nema osobe na ovom svetu u kojoj nije posađena semenka dobra, u kojoj ne postoji želja za iskrenom ljubavlju i Unutrašnjim mirom.
Zamislite kako bi svet bio divno mesto kada bi svaka osoba zadržala dete u sebi i tokom odrastanja, kada se ne bi ljutili dugo jedni na druge, kada se ne bi plašili da budemo iskreni i istiniti, kada bi se usudili probati novo, ne vezivati se za druge ljude po svaku cenu.
Eh, kada bi bili u stanju živeti OVDE I SADA osetiti kako škripi sneg pod nogama, osetiti hladnoću u udovima, pahulje na nosu ili u kosi, videti boje u proleće, osetiti miris poljskog cveća, uživati u sunčevim zracima i letnjem pljusku, radovati se lišću koji šušti u jesen i mirisu kestenja, grožđa, onda im život ne bi bio vrteška ne bi bili tako površni, nesrećni i tužni jer bi pronašli najveću radost u životu.
Hodali bismo uveče ulicama svoga grada i uživali u odsjaju lampica, u zagrljaju drage osobe, u koracima koji su usklađeni, u poljupcima koji greju dušu, u toploti koja greje domove. Bili bi zahvalni što su živi, zdravi, što su dobili poklon da se uopšte rode, što su dobili razlog da se iznova probude i istraže ovaj život, ne bi sumnjali da za sve ima dovoljno, ne bi se plašili iznova izgraditi porušeno, a težnja za materijalnim bi im bila prevaziđena.
Za sve to je potrebno tako malo truda, vere, nade i ljubavi i to tako malo ljudima stalno izmiče. Naredna godina vam zaista može biti najbolja godina, ako vi tako odlučite. Mi jesmo “krojači svoje sudbine”, samo nikako da prihvatimo odgovornost za vlastite živote. Donesite svoje odluke i neka vam 2020. godina bude ispunjena mirom, a za sve drugo će se život ionako postarati,piše Infpult
