Na ovu njegovu izjavu reagovao je jedan IT stručnjak koji se ne slaže sa Milutinovićem.– Da bi se profesionalno razvijali, ljudi ne moraju da odlaze. Teško je, ali je manje teško iz tri razloga. Najpre, postoje oni koji su već uradili neke stvari, pokazali da je moguće i daju nadu i veru i drugima da više rizikuju, dostignut je određen nivo znanja, kao i sam razvoj tehnologija i biznis modela na globalnom nivou – objasnio je Milutinović.
Potom se u komentarima na internetu oglasio čovek koji se ostvario u IT svetu, ali ima potpuno drugačije mišljenje od Milutinovića, a ovo su njegovi stavovi zbog kojih se ne slaže sa direktorom uspešne srpske firme.
– Dragi Branko, kao neko ko se ostvario u IT-ju kao konsultant i „high-end software planner i architect“, imao bih da ti skrenem pažnju na par detalja. Direktno nisam ugrožen u egzistencijalnom smislu i da verovatno zarađujem duplo više nego najplaćeniji stručnjak Nordeus-a.
Međutim, razloga za odlazak imam na pretek. Smeta mi kada napravim kupovinu od 7-8 hiljada u marketu (što i nije neko bahaćenje, za tročlanu porodicu to dođe 4-5 dana namirnica.
Sramota me je zato što iza mene u redu pri svakoj kupovini stoji po par građana srednjih i starijih godina koji u korpi drže po pola hleba i 100 grama najgore salamčine koju ni moja mačka neće da pojede.
Sramota me je kada vidim da su obučeni u kapute koji su bili moderni, skupi i novi u vreme kada sam se ja rodio (to mi govori da nisu u pitanju alkoholičari i propaliteti).
Sramota me njihovih pokunjenih, izmučenih i tužnih pogleda dok me posmatraju na kasi.
Posebno me je sramota kada tokom leta ispod prozora, u parku, slušam mlade generacije čiji su ideali i razmišljanja u prizemnom i ograničenom domenu shvatanja popularnom 90-tih.
Sramota me je što živim u zemlji gde moji prijateljji profesori, lekari i umetnici nemaju volje da se sa užitkom bave svojim poslom odgovorno i dosledno – rekao je on, a prenosi Direktno.
Sramota me je kada svojim prijateljima koji su relativno uspešni i ostvareni u finansijskom smislu, moram da objašnjavam da ići na letovanje i zimovanje jednom godišnje, ne hraniti se namirnicama sumnjivog kvaliteta i ne biti u panici kada dođe vreme za plaćanje računa i kirije – nije luksuz, već spada u osnovu normalnog, prosečnog, života.
Posebni transfer blama doživljavam kada slušam i čitam nebuloze poluobrazovanih čobana sa kupljenim diplomama koji mi vređaju inteligenciju.
Ne mogu više da gledam kako ljudi koji su dosledni svojoj ljudskosti bivaju proganjani, maltretirani i ugrožavani. Eto mojih objektivnih razloga za odlazak, ali smatram da sam ih džaba izneo nekome ko ne vidi dalje od svog materijalističko snobovskog nosa iz koga praziluk i dalje viri.
Samo se ti fokusiraj na sledeću SNS bot aplikaciju ili šta god drugo da si ušićario da zauzvrat izjaviš ovako nešto – glasio je odgovor,pišeLuftika
Sama činjenica da iz dana u dan sve više ljudi odlazi, i sve više razmišlja o odlasku je poprilično bolna.
Ovakvi stavovi i jesu onakvi koje ima većina našeg naroda, ali su se nada i snaga odavno ugasile.
