Posle rekordno tople decenije, završene sa 2019. godinom koja je bila druga najtoplija registrovana na planeti, 2020-te godine počinju sa istim trendom.
U januaru je tako prosečna temperatura na planeti prešla za 0,03 stepena Celzijusa temperaturu iz januara 2016. koji je bio najtopliji mesec januar do sada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni Celzijusa topliji od meseca januara iz referentnog perioda 1981-2010, navodi se u saopštenju Kopernikusa.
Većina zona u svetu su beležile temperature više od prosečnih. Tako je u Evropi temperatura bila 3,1 stepen Celzijusa viša od proseka za referentni period 1981-2010. U delu severoistočne Evrope, Skandinaviji i delu Rusije razlika je čak prešla šest stepeni Celzijusa više nego u periodu 1981-2020.
Prema Kopernikusu pet najtoplijih godina su sve bile pet poslednjih godina, kada je temperatura porasla između 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija 2010-2019 je takođe bila najtoplija od početka merenja.
Zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte nastale kao posledica ljudskih aktivnosti planeta je već jedan stepen Celzijusa toplija nego u predindustrijskoj eri, što ima razorne posledice širom sveta, kao one što su obeležile 2019. godinu, izuzetno jake požare u Australiji ili periode velike vrućine tokom leta u severnoj hemisferi.
Sadašnjim tempom planeta bi mogla da dobije do četiri ili pet stepena Celzijusa do kraja veka. Pariski sporazum iz 2015. predviđa da se zagrevanje ograniči na između dva i 1,5 stepen Celzijusa, međutim čak iako oko 200 zemalja potpisnica sporazuma poštuju svoje preuzete obaveze za smanjenje gasa sa efektom staklene bašte, zagrevanje bi moglo da pređe tri stepena Celzijusa.
