Danijela Amidžić, rođena Dimitrovska, ne samo što je uspešna poslovna žena i supruga voditelja Ognjena Amidžića već je i osoba jasnih i zanimljivih stavova. Ovih dana je s manekenkama svoje firme “Models Inc” u Parizu, na reviji visoke mode, gde je čekaju mnoge poslovne obaveze.
Od rane mladosti manekenka, danas menadžer, uvek u dodiru s fizičkom lepotom, Danijela ipak osnov svake lepote vidi u porodici i vaspitanju.
Kada s profesionalne strane ocenjujete izgled naših devojaka i žena, od ulične mode do revija, kakvu biste ocenu dali?
– Samokritična sam i pre nego što kritikujem druge, pogledam šta bi trebalo da uradim ja. Ne mogu a da ne pohvalim naše devojke i žene. Istina, ima tu svega i svačega, ali s mogućnostima koje poseduju, još uvek ima žena koje znaju da je manje – više, da se neguju najpre iznutra, a onda spolja. Kad kažem iznutra, mislim i na ishranu i na edukaciju. Edukacija ne znači samo školovanje već svakodnevno istraživanje, nadogradnju. I moji roditelji imaju pedesetak godina, pa svakog dana saznaju nešto novo. Vreme se brzo menja.
PORODIČNI POREDAK
Na šta žene prvo treba da obrate pažnju kada su nega i izgled u pitanju?
– Na dostojanstvo. Delovaće čudno, ali tu mislim najpre na vaspitanje. Porodica je osnov svega. Mora da se zna porodični poredak, pozicija u porodici. Radeći s mladima, imam osećaj da je u poslednje vreme došlo do zamene uloga, da deca sebi daju previše prava. Ja sam poštovala svoje roditelje, i dan-danas se konsultujem s njima. Dakle, treba se informisati, biti u toku sada kada su nam sve informacije dostupne. A nega, da li ćete namazati ovu ili onu kremu… Kada zračite pozitivnom energijom, kada imate dobru podlogu koja ide iz kuće, svaka krema se dobro primi.
Šta prvo primetite na ženi?
– Negu, da se vidi da postoji kontinuitet. Svi mi imamo dobre i loše dane. Nekada ustanem i nemam vremena da stavim nimalo korektora, ali se vidi da sam negovana. Odem jednom mesečno kod kozmetičara, skraćujem kosu na dva meseca, redovno hidriram kožu… Nisu to skupi preparati, ali higijena u kombinaciji s kontinuitetom je najbitnija. A pre svega treba da se negujemo zbog zdravlja. Lepota je na drugom mestu.
Pitaju li vas prijateljice za savet kad su šminka i odevanje u pitanju?
– Ako me niko ništa ne pita – ne savetujem. Zapravo, samo podstaknem nekoga da on sam sebi pomogne. A pošto sam otvorila svoj kozmetički salon, sada je prisutan i taj bjuti momenat. Učinila sam sebi plezir posle toliko godina i imam svoju malu oazu. Oduvek sam mnogo vremena provodila u salonima i sada kada imam nešto što je moje, osećam se baš dobro i uživam. E, tu mogu da pomognem!
Može li većina žena sebi da priušti odlazak u takav salon?
– Može. Uraditi manikir i pedikir je vrlo pristupačno, kao i na dva-tri meseca tretman lica. Bolje je odreći se nekih štetnih navika i odvojiti malo novca i vremena za svoje zdravlje, a onda i izgled.
Znam da ste pristalica prirodnog izgleda.
– Divim se onim ženama koje nikada nisam videla nenašminkane. Meni šminkanje nije navika i rutina. Ali zbog posla moram da vodim računa o tome i sad sam se već izvežbala da pred važne sastanke moram da uradim makar osnovni ten. Nema izgovora kada je posao u pitanju. Trudim se, ali minimalno. Ne treba ni previše skretati pažnju. Sa nekom teškom šminkom u ovom poslu možete delovati jako neukusno. Ne treba da se vidi neprospavana noć, imam i dete…
MATIJA I DESET GODINA BRAKA
Vaš sin je prošle jeseni krenuo u školu. Kako to utiče na vaš porodični život?
– Izgleda da nas je bog pogledao, imali smo sreće da je Matija sve to dobro podneo. Ja mu se divim. Bila sam uplašena, jer svi polazak u školu doživljavamo kao prekretnicu. I jeste, ali mi to preuveličavamo, pravimo veliku frku i famu. Trudila sam se da ne prenesem tu nervozu na njega. Dobro je što je već poznavao svoje drugare. On ide u francusku školu i godinu dana s njima je išao na predškolsku nastavu. To je ono što mi se dopada u francuskom obrazovnom sistemu, da im prvi dodir sa školom nije bio šok. Samo su ušli, pobacali torbe i počeli da se igraju.
Kako ste Ognjen i vi sada podelili dužnosti i obaveze?
– Ognjen i ja smo u braku deset godina, što je priličan staž u vremenima kada brakovi brzo pucaju. Prolazili smo kroz razne faze i tek ćemo ih prolaziti. Različiti smo temperamenti, ali smo nekako prećutno podelili uloge, da jedno drugom pomažemo tako što znamo šta kome više prija. Recimo, pošto Ognjen radi do kasno uveče i teško mu je da rano ustane, a meni to nije nikakav problem, ja ujutro vodim Matiju u školu. Ali pošto je moja firma na drugom kraju grada, Ognjen ga dovodi iz škole. Dala sam najbanalniji primer, ali mi nikada nismo seli da se dogovaramo šta je čija obaveza, ne.
Pomažu li vam roditelji?
– Kako da ne! Mnogo. Oduvek sam imala njihovu pomoć i jako sam vezana za njih. Nemam tu sreću da živimo u istom gradu, pošto sam iz Požarevca i oni su tamo. Zavidim svojoj mlađoj sestri, koja takođe ima dete, pa je s njima za pet minuta. Samo da znam da su tu već je velika pomoć. Ali bez obzira na to, mnogo mi pomažu. Matija voli da ode kod njih, pogotovo kada je na raspustu. Manja sredina je primamljiva, opuštenija, on tamo ima i drugare, idu u parkić, lepo mu je.
Kako je živeti s mužem koji je inteligentan, duhovit, može da se nađe u svakoj situaciji, a ume da bude i neprijatan?
– Veoma zabavno.
PRIRODNA LEPOTA NESTAJE
Vi ste veoma lepi. Šta da rade one žene koje nisu lepotice?
– Meni su, sa svim ovim iskustvom, lepše one žene koje imaju harizmu nego fizičku lepotu. Lepe su mi ako su inteligentne, snažne i umeju da pokažu emociju. Nagledala sam se fizički lepih žena, beživotnih. Zgodnih, a praznih. Da sam muškarac, imala bih veliki problem.
Ipak, ulice su nam pune lepog ženskog sveta…
– Nešto ne vidim ni te lepe žene više. Ne mislim na manekenke, pričam globalno. To da imamo mnogo lepih devojaka čini mi se da se vremenom izgubilo. Već je precenjeno. Možda je tako bilo pre desetak godina. Sada vidim neku decu koja na sve liče osim na tinejdžere. Devojke koje liče na odrasle žene. Nestalo je prirodno lepih devojaka.
Ima li siromaštvo veze s tim?
– Pa nema. Ja potičem iz porodice koja nije bila imućna tokom mog odrastanja. Samo je stvar u vaspitanju i – priči, da kao roditelji kvalitetno provodimo vreme s decom. Ne da satima sedimo, kukamo, žalimo se i prebacujemo im što moramo da radimo, već da ih motivišemo da budu što bolji.
Bilo bi lepo da imate devojčicu i prenesete joj sve to.
– Ja se nadam! Trudim se da tako vaspitam i ovog malog, da bude džentlmen, jer se i to zaboravilo. Čuvamo ga, volimo i pazimo da bi on ljubav mogao da prenese. Ne možete da date ono što niste dobili.
SAMA UMESIM HLEB Spremate li zdravu hranu lično? Nije vam teško, skupo?
– Nije. Zato što sam organizovana. Nađem na selu one koji proizvode organsku hranu, naručim unapred povrće, meso i podelim ga na dane i obroke. Kada imam vremena, sama umesim hleb, ručno. Znate, imate zdravu verziju graška i nezdravu, ali spremate grašak u svakom slučaju. Ne pričam ja da se svakoga dana jedu losos i biftek. I s malim budžetom, u teškim vremenima, morate da se informišete kako biste jeli zdravo,prenosi Senzacija
