Pre nego što krenete da bacate drvlje i kamenje na mene, dozvolite da vam objasnim zašto ne pomažem svojoj ženi oko kućnih poslova. Jednog dana došao mi je prijatelj u goste. Pili smo kafu i rakijicu, a onda sam ja ustao i rekao da moram da operem suđe.
Drug me pogledao kao da nisma normalan. Sa mešavinom divljenja i zbunjenosti je rekao: “Lepo je što pomažeš svojoj ženi. Ja svojoj ne pomažem zato što nikad nije rekla hvala za sve ono što sam joj pomagao. Prošle nedelje sam usisao kuću, a ona ni jednom nije rekla “hvala”.”
Seo sam pored njega i pogledao sam ga pravo u oči: “Ja ne pomažem svojoj supruzi,” rekao sam ozbiljno:”Moja supruga ne treba pomoćnika, potreban joj je partner. Ja sam njen partner i u kući posao delimo partnerski. To što ja obavljam posao, ne znači da joj pružam “pomoć”.
Ne pomažem supruzi da očisti kuću jer i ja živim u toj kući i moram da je očistim. Ne pomažem supruzi kad skuvam ručak, jer sami ja gladam i ja moram da jedem. Ne pomažem supruzi da pere suđe, jer sam i ja koristio to posuđe.
Ne pomažem ženi oko dece, jer su to i moja deca i moja dužnost je da se brinem o njima, jer sam im ja otac. Ne pomažem ženi da slaže veš, da ga pere, pegla, jer je to i moj veš i veš moje dece. Ja nisam pomagač u ovoj kući, ja u njoj živim. A što se tiče pohvale: kada si ti zadnji put rekao “hvala” svojoj ženi što svaki dan kuva, čisti, pere, brine se o deci?”
Drug me sasvim zbunjeno gledao. Izgledao je kao da nije shvatio ni reči što sam mu ispričao. Moj savet muškarcima je da se ostave “mačo gluposti” i da budu ravnopravni partneri svojim ženama. Ne dozvolite da budete gost u svojoj kući, u životu svoje dece. Uzmite ravnopravno učešće: u dobru, ali i u zlu,piše Infpult
