Njena priča privukla je veliku pažnju,a mi je prenosimo u cjelosti:
– Ovo sam ja prvog aprila. Te večeri sam došla sa posla i osećala sam se blago loše, ali ništa što bi me zabrinulo. Moj tadašnji dečko se takođe nije osjećao dobro, pa nam je izmjerio temperaturu. Imali smo oko 36 stepeni.
“Vidiš? To nam je zato što spavamo u vreloj sobi”, rekla sam mu.
Te večeri smo otišli na spavanje. Probudila sam se u podne, osjećajući se gore nego ikad u životu. Nisam mogla da udahnem, vazduh mi je odjednom bio previše gust. Bilo mi je teško da se pomjerim. Kosti su me boljele. Cijelo tijelo me je boljelo i bilo mi je ledeno iako smo usred ljeta u Teksasu.
Nisam mogla ni da razmišljam ispravno. Probala sam da odem da se istuširam, ali sam pod tušem zaspala.
Tad mi je već bilo jasno da mi je veoma loše, a tok misli mi je bio potpuno nejasan. Dečko, kome je takođe bilo loše, me je ignorisao dok sam uzimala ključeve od kola, otišla da sjednem u njih, pojačala grijanje do daske i tamo zaspala.
Tek nakon nekoliko sati, izašao je da me probudi i uvede u kuću. Bilo je to oko pet uveče, a ja sam te noći radila noćnu smjenu. Javila sam se na posao da sam bolesna, popunila onlajn upitnik za kovid i uskoro dobila poziv iz bolnice da dođem što prije na pregled.
Znala sam da ću biti pozitivna i da neće biti glatko, zato sam se spakovala za bolnicu kao da ostajem tamo.
I zaista sam bila hospitalizovana naredne dvije sedmice. Kiseonik mi je bio ispod 85, imala sam temperaturu i bila tako slaba da nisam mogla ni da držim telefon.
Malo je falilo da budem prva osoba u državi koja je smještena na respirator, ali oko devetog dana bilo mi je malo bolje.
Sada imam ožiljke na plućima koji su mi trajno smanjili kapacitet pluća. Imam sve simptome post-kovida. Ostala sam bez posla jer se još uvijek borim sa posljedicama bolesti i prosto ne mogu da radim. I dalje se borim, ali moram da priznam da je teško – piše Tori, prenosi “Žena“.
