Ali roditelji su, takođe, važan izvor finansijske podrške kada nam primanja opadnu u teškim vremenima, kao što je recesija izazvana pandemijom.
Istraživači ovu vrstu podrške često ignorišu jer ju je, za razliku od podrške iz državne kase, teško mjeriti. No, srećom, Danci su napravili fascinantnu studiju, povezujući bankovne račune i vladinu evidenciju kako bi tačno utvrdili koliko podrške porodice dobijaju – i ko je prima.
Šta kažu rezultati? Pa, očigledno je da bogatiji roditelji pružaju veću podršku, ali ključno je da je ova vrsta pomoći u teškim vremenima važnija za siromašnija domaćinstva, jer roditelji možda daju više tamo gde smatraju da će to imati više efekta.
Slična pravilnost je zapažena i u istraživačkoj anketi sprovedenoj u Velikoj Britaniji koja je pokazala da je osam odsto siromašnijih domaćinstava dobilo pomoć porodice i prijatelja u prvim danima krize zbog pondemije koronavirusa, u poređenju sa jedan odsto najbogatijih.
Da li to znači da podrška porodice može zamijeniti socijalnu državu?
Ne, prije svega zato što nemaju svi roditelje koji su uspjeli da uštede nešto novca. Ali istraživanje ističe još dva druga razloga.
Prvo, to nije dovoljno – porodična podrška nadoknađuje samo sedam odsto od gubitka prihoda. Drugo, ne traje dovoljno dugo, jer roditeljska podrška ima privremeni značaj čak, i ako je gubitak prihoda trajan.
Zato komentator Gardijana preporučuje da, pošto nemamo mogućnost da biramo roditelje, mudro biramo svoje političare, prenosi rts.
