Mount Sinai bolnica bila je prva u Njujorku, ali i ostatku Amerike koja je pretvorena u kovid centar. Ljekari su, kako piše NYTimes, tri mjeseca kasnije shvatili da korona virus ne prolazi tek tako. Tada su počeli da uviđaju opasnost od dugog kovida, kao i da virus oštećuje brojne druge organe. Shvatili su i da je oporavak pacijenata koji su bili na respiratoru dug i mučan. Zbog toga, ova bolnica organizovala je posebne timove ljekara koji se sastoje od specijalizovanih lekara za pluća, srce, bubrege, specijaliste za rehabilitaciju i psihijatre koji se bave oporavkom kovid pacijenata.
Čim su specijalni timovi za oporavak organizovani, počelo je da se pojavljuje na stotine pacijenata. Uglavnom su to bile žene i na veliko iznenađenje pacijenata, velika većina njih iskusila je samo blage simptome Kovida. Nisu bile hospitalizovane, bile su relativno mlade i inače dobrog opšteg zdravlja, bez rizičnih faktora poput gojaznosti ili dijabetesa. A opet, poslije infekcije, njihovo tojelo mesecima se borilo da se oporavi.
– Znali smo, naravno, i ranije za viralne bolesti koje imaju produženi period oporavka. Međutim, ti oporavci ne traju tri meseca, ili često i duže. Zato smo iznenađeni ovime što se dešava. To nam pokazuje koliko malo zapravo i dalje znamo o virusu – kaže Zijan Čen, direktor ovog centra koji je do ovog trenutka primio više od 1.600 pacijenata. Ti pacijenti muče se sa dugim kovidom, kako su ga sami i nazvali dok se još malo toga znalo o dužini oporavka. Svi oni prijaljuju konfuzan niz siptoma koji najčešće uključuju umor, bol, kratak dah, osetljivost na svetlost, otežanu fizičku aktivnost, insomniju, iznenadne aritmije, dijareju, grčenje mišića, probleme sa pamćenjem i kognitivne probleme zbog kojih im je povremeno teško da sastave i rečenicu. To ih muči mesecima nakon infekcije, skoro kao da infekcija nikad nije ni prošla. A dobrom delu pacijenata, ovi simptomi se pojave nakon kratkog perioda oporavka, kada im se učini da se sve vratilo u normalu, skoro kao da se pojavila neka druga, nova bolest.
Lada Beara Lasić (54), nefrolog po zanimanju, zarazila se korona virusom početkom aprila. Liječila se u Mount Sinai post kovid centru. Nakon što se tri nedelje borila sa inicijalnom infekcijom zbog koje ju je uglavnom mučio samo kratak dah, uslijedio je oporavak. Taman kada je odahnula i počela da radi, počela je da oseća bolove u celom telu. Bilo je to početkom maja. Onda su se simptomi pogoršavali toliko da je u junu morala na bolovanje kako bi pokušala da se oporavi.
Ona sada radi par sati dnevno, od kuće. Situacija je takva još od septembra i Lada joj ne nazire kraj. Sada se plaši da je ovo stanje doživotno i da joj se imuni sistem nikada neće potpuno primiriti.
– Znamo da upalni procesi nikad nisu dobri za tijelo. Često uzrokuju ožiljke na tkivu, a to znači da je došlo do neopozivih promena. Što duže imam ovo stanje i što su duže organi pod upalom, to će teže posljedice biti u budućnosti – kaže Lada za NYTimes.
Uprkos tome što ovi pacijenti koji pate od dugog kovida redom imaju dugačak spisak teških pratećih simptoma, gotovo je nemoguće reći pecizno šta im je. Recimo, Ladina krvna slika je manje-više dobra. Ima povećane vrednosti enzima jetre i blago povišene vrednosti koje ukazuju na upalu, ali nema ničeg dramatičnog.
Mnogi pacijenti imaju gomilu problema, ali ništa nije u abnormalnim vrednostima – kaže Dejna Mekarti, specijalista za rehabilitaciju u bolnici Mount Sinai. Kako kaže, uglavnom se čini da srce, pluća i mozak rade dobro.
– Većina pacijenata oporavlja se vremenom. Međutim, oporavak dugo traje. Postoji i mali broj ljudi koji se i dalje nisu oporavili, još od prvog talasa. Dosta ljudi, uključujući tu i dosta lekara i medicinskih sestara, više ne može da radi jer im je opšte stanje veoma loše. Ne mogu da se fokusiraju i veoma se lako zamaraju. Drugi ljudi su ostali bez posla jer ne mogu da uzmu bolovanje, a ne mogu da uzmu bolovanje jer lekari, uprkos njihovim simptomima, ne mogu da im postave dijagnozu – kaže Dejna Mekarti.
Zijan Čen procenjuje da će oko 10 odsto inficiranih kovidom razviti ove dugotrajne simptome. Samo u Njujorku, ta brojka onda iznosi oko 100.000 hronično bolesnih ljudi koji ne mogu da dobiju dijagnozu, a dosta istraživanja kaže da je ova brojka čak i veća. Recimo, studija iz Irske pokazuje da više od polovine Kovid pacijenata, bili oni hospitalizovani ili ne, prijavljuju hroničan umor i 10 nedelja nakon oporavka. Skoro trećina njih nikada se nije vratila na posao jer ne mogu da rade. Studija iz Kine prijavljuje da je tri četvrtine hospitalizovanih pacijenata i šest meseci kasnije prijavljivala i prijavljuje i dalje simptome dugog kovida. Zbog svega ovoga, Nacionalni institut za zdravlje počeo je da mnogo pažljivije proučava pacijente sa dugim kovidom. Mnogi naučnici simptome dugog kovida povezuju po čudnim simptomima sa još jednim stanjem kojim se nauka do sada slabo bavila – mijalgičnim encefalomijelitisom, odnosno sindromom hroničnog umora. I mijalgični ecefalomijelitis vodi u neobjašnjivi hronični umor i loš san, a traje po šest meseci pa čak i duže. Mnogi pacijenti su i nakon oporavka od SARS-a i virusa H1N1 prijavljivali ove probleme.
– Iskreno govoreći, očekujem porast ovakvih slučajeva u naredne dve do tri godine – kaže Entoni Komarov, lekar u Ženskoj bolnici u Bostonu koja se decenijama bavi mijalgičnim encefalomijelitisom. To, kaže on, praktično znači da bi oko dva i po miliona ljudi u narednom periodu moglo da se muči sa ovim simptomima.
– Nije to ništa strašno u smislu da nije smrtna presuda, sa tim stanjem se živi. Ali, pitanje je kako se živi – kvalitet života je mnogo, mnogo gori – kaže Komarov.
Način funkcionisanja mijalgičnog encefalomijelitisa je veoma slabo istražen. Dugo se verovalo da je to psihološki problem jer niko nije mogao da utvrdi šta tačno izaziva ovaj sindrom. Međutim, iako nauka ovaj sindrom ignoriše, on generiše velike gubitke – na desetine milijardi dolara godišnje izgubi se na smanjenu produktivnost i medicinske troškove za ljude koji se sa ovim sindromom bore.
I ljudi koji se bore sa dugim kovidom u početku su otpisivani jer se verovalo da su njihovi problemi psihosomatski. Tek odskoro, lekari uviđaju da su razlozi najverovatnije fizički. Dok pacijenti to zovu “dugi kovid”, lekari su ga nazvali “postakutni sindrom Kovida-19”. Ime imaju, ali načina za lečenje i dalje nema.
NAJČEŠĆE ŽRTVE DUGOG KOVIDA SU ŽENE
Već ima dovoljno dokaza da korona virus zbunjuje imuni sistem i tera ga da preterano reaguje. Mnogo istraživanja ukazuje da virus izaziva Gilen- Bareov sindrom, zastrašujući autoimuni poremećaj usled kog pacijenti razviju potpunu ili delimičnu paralizu. Dobra vest je da se većina od ovoga oporavi. Dobar deo smrti usled kovida pripisuje se i citokinskoj oluji. prenosi “Zena Blic“.
Činjenica da su većina slučajeva “dugog kovida” žene je važan detalj. Žene su inače sklonije autoimunim bolestima, a Akiko Ivasaki, imunološkinja sa Jejla, otkrila je da su žene obolele od kovida imale mnogo jači odgovor T ćelija od muškaraca. Verovatno je to zato što testosteron blago ograničava imunitet. Zbog toga verovatno muškarci češće i umiru od kovida u odnosu na žene. Međutim, burniji imuni odgovor znači i veću šansu da telo napadne samo sebe.
– Žene češće prežive kovid, ali cena toga je skupa – kaže Ivasaki.
Mnogi lekari ovu pandemiju upoređuju sa pandemijom “ruskog gripa” koja se desila između 1889. i 1892. godine. “Ruski grip” izazivao je slične simptome – bol, otupelost, umor koji su tadašnji lekari opisivali kao “inerciju”. Džozefina Batler, britanka i borkinja za ljudska prava obolela je od ruskog gripa 1892. godine. Tri meseca nakon zaražavanja, zapisala je: “Toliko sam slaba da ako malo čitam ili pišem, onesvestim se od umora i moram da prilegnem”. I preživeli nakon španskog gripa su prijavljivali iste simptome – “gubitak mišićne energije, apatiju i melanholiju”. To stanje često je trajalo godinama.
Loren Nikols, pacijentkinja iz Njujorka, kaže za “Njujork Tajms” da je u jednom trenutku razmišljala o samoubistvu. Dugi kovid joj je zadavao mnogo problema, a niko joj nije verovao da joj je zaista toliko loše. Uskoro, ona i još par žena osnovale su grupu za pacijentkinje od dugog kovida i tek tad shvatile su da nisu same – gomila žena prolazi kroz isto.
Sada, dok se pandemija polako smiruje, lekarima ostaje nova velika zagonetka – šta će biti sa gomilom ljudi koja se i dalje bori sa dugim kovidom?
