Prestara sam da ćutim
Ne želim više da ćutim kada mi neko kaže nešto što mi ne odgovara. Ne želim da klimam glavom ili da se složim sa svakim glupim i samodovoljnim čovekom. Ne želim da ćutim na nepravdu. Kada vidim da nešto nije u redu, želim na glas da vičem jer je život postao prekratak da bi se o nepravdi ćutalo.
Prestara sam da brinem kako izgledam drugim ljudima
Već godinama zavidim muškarcima jer oni ne moraju svaki mesec da se farbaju da bi prekrili sede. Muškarci ne moraju ujutru da stavljaju kilograme pudera na lice, da se brinu što im se vide bore od brige i smeha. Sada sam dovoljno stara da znam da sam najlepša takva kakvu me Bog stvorio. Imam bora ne zna im se broj, ali sam tek sada zadovoljna sa tim kakva sam. pipe “Uspesnazena“.
Ono pitanje „šta će komšiluk reći?“ ne dotiče me već neko vreme i hvala Bogu na tome, jer ti ljudi su postali toliko nebitni u mom životu da sam za njihove opaske razvila selektivni sluh.
Prestara sam da imam sitne male grehove
Sada sam dovoljno stara da imam samo grehove. Čaša vina svako veče, je postala moja molitva. Sladoled nedeljom sam preimenovala u greh: sladoled svaki dan. Tako da sada uživam u svojim grehovima koje više ne mogu svrstati u male jer su mi apetiti porasli.
Prestara sam za neudobnu obuću
Sada gledam da me ništa u životu ne ograničava. A moje kretanje je godinama ograničavala visoka potpetica. Nisam mogla da hodam tempom kojim sam htela da hodam. Uvek me nešto žuljalo, bolelo… Sada nosim samo ravno i to je to! Srećna sam kada potrefim dve iste čarape dok se obuvam…
Prestara sam da se izvinjavam za svinjac u kući
Svinjac mi je u kući jer imam nešto pametnije da radim osim što ću da čistim. Eto, zato ovako izgleda i da, kuća mi nikad nije čista „kao apoteka!“
Prestara sam za nagomilavanje stvari u kući
Ne sakupljam i ne čuvam više ništa. Da na vreme nisam počela da bacam neke stare papire, kutije, gardarobu, do sada u kući ne bi bilo mesta za mene. Uspomene čuvam isključivo u glavi.
Prestara sam da bih se družila sa ljudima koji mi ne odgovaraju
Zašto da trpim neke nadobudne seljačine koji mi vade živce. Daleko im lepa kuća. Imam dovoljno godina da znam ko mi prija a ko ne. Onaj ko mi ne prija više me nikada neće videti očima.
Prestara sam da nalazim dobro u svakom čoveku
Zašto gubiti vreme? Svi ljudi nisu dobri. To je tako jednostavno. Ako je neko uradio nešto loše, to je uradio iz loše namere, nema šanse da ga više opravdavam. Dela govore više nego reči. Sada sam dovoljno stara da samo kažem: „Dragi moj, ti nisi dobra osoba!“ i produžim dalje…
