Stevanović je kobnog dana sa doka nezgodno uskočio u Ohridsko jezero i polomio vrat i šesti pršljen jer je udario glavom o dno.
Nebojša Stojković, Nikolin poslodavac, vlasnik jedne leskovačke destilerije, kaže da je bio sa njim u trenutku nesreće i da su s još jednim kolegom svratili na Ohridsko jezero da bi se odmorili i okupali.
– Tog dana išao sam sa Nikolom i još jednim radnikom Jovicom do nekoliko veleprodaja u Ohridu da bismo im odneli uzorke naših rakija jer tamo treba da ih izvozimo. Kada smo to završili Nikola i Jovica su htjeli malo da se okupaju pa smo otišli na plažu kod Svetog Nauma. Dok su se kupali ja sam bio u restoranu. Onda sam ih pozvao da ručaju pa da poslije toga nastave sa kupanjem. Došli su i ručali, a Nikola je prvi završio i otišao na dok koji je od nas bio udaljen oko 10 metara. Kad ga je Jovica ugledao rekao je: “Eno ga Nikola skače”. Mi smo to vidjeli, ali nismo i da je potonuo, pa smo pomislili da je otišao s druge strane i čekali smo da vidimo da li će opet da skoči – opisuje Stojković. prenosi “Novi“.
Dodaje da je nakon skoro tri minuta čuo urlike ribara koji su videli Nikolino tijelo kako pluta pored doka.
– Visok je oko metar devedeset, a tu je voda duboka oko metar i po. Izgleda da je udario glavom o dno. Vidjeli su ga pecaroši kako pluta i dozivali su pomoć. Mi smo potrčali do plaže gde su ga ribari već izvukli, a jedna doktorka iz Makedonije je počela da ga reanimira dok mu je druga žena pumpala vazduh. Doktorka nije htjela da odustane i to je trajalo 10 minuta, a meni čitava vječnost jer je to moje dete. Kad je odjednom udahnuo to je bila najveća sreća u mom životu. Tada je stigla i hitna i odvezli su ga u ohridsku bolnicu gdje su ustanovljeni prelomi vrata i šestog pršljena. Odatle je hitno prebačen u Skoplje na operaciju gde su svi zaposleni dali sve od sebe i bio je stabilizovan nakon intervencije – objašnjava Nikolin poslodavac.
Vlasnik leskovačke destilerije ne može da jveruje da je za tren izgubio radnika kojeg je gledao kao sina.
– Imao sam njega i još dva muška radnika i tri žene. Svi smo bili jedna porodica i ja sam Nikolu čuvao kao svog sina. Bio je zlatan dečko i dobar radnik. Pekao je najbolju rakiju. Uz to je stalno išao i na fudbalske utakmice. Ja sam ga puštao s posla da bi sve postigao ili je mijenjao smjene sa kolegama. Svi su znali koliko je voleo fudbal – kaže očajni Stojković jedva suzdržavajući suze.
Ubrzo su međutim krenule komplikacije i mladić je pao u komu. Prikopčan je na respirator.
– Poslije 12 dana izgubio je bitku za život iako smo svi verovali da će pobediti. Posle obdukcije su rekli da je povreda vrata bila kobna. Tog dana sam došao iz Leskovca da ga posjetim i čuo sam najgoru vijest. Svaki drugi dan sam putovao do Skoplja dok su njegove majka, sestra i djevojka sve dane bile uz njega. Sada smo svi tu i sredili smo sve papire u ambasadi pa krećemo u Leskovac za sat vremena jer je sahrana danas. Držimo se kako znamo i umeijmo – kaže Stojković.
