Virdžinija Oliver (101) iz Mejna (SAD) i dalje radi kao hvatačica jastoga sa svojim sinovima, a ovim poslom bavi se od svoje sedme godine i nema namjeru da prestane.
Ona je takođe iznijela i planove za budućnost, u kojima stoji namjera da još nekoliko godina obavlja ovaj posao, a kako kaže, prestaće sa hvatanjem jastoga tek kada umre, prenosi CBS news.
Gospođa Oliver nedavno je pretrpjela povredu na poslu, zadobivši sedam šavova. Čak je i doktor bio iznenađen i morao je da je upita zašto to radi.
– Pitao me je zašto tražim jastoge. Rekla sam da to želim i da ću to raditi u budućnosti sve dok ne umrem. Baš me briga za njegovo mišljenje – istakla je ona i dodala da je odrasla u hvatanju jastoga i da je to njen smisao života.
Nekada se hvatanje jastoga smatralo prevashodno muškim poslom, a sve je počelo kada ju je otac poveo sa sobom na barku kada je imala sedam godina.
Od tada nije prestajala, a ljubav prema hvatanju jastoga prenijela je i na svoje sinove.
Takođe, njeni sinovi tvrde da bi se ona i te kako loše osjećala kada bi jedan od njih prestao da se bavi ovim poslom.
– Mama ne odustaje od ovoga. Srećna je što smo i mi sa njom i ona je šef u našem poslu. Kada bismo joj rekli da ćemo odustati od hvatanja jastoga, bila bi veoma tužna – naveo je njen sin Maks.
Njihov posao traje tri dana u nedjelji, od maja do novembra, uglavnom u zalivu Penobskot u Mejnu.
Ustaju oko 3 sata ujutru i ne ležu nikad prije 22 časa. Maks upravlja čamcem i izvlači ulov, posao njegove majke je da mjeri jastoge, bacajući male nazad u vodu i odvajajući veće koji mogu da se iskoriste i prodaju.
Jedina stvar koja je sada promijenjena u odnosu na period dok je bila mlada jeste to da ima mnogo manje jastoga i da se mnogo više ljudi bavi ovim poslom, piše Objektiv.
