Razmišljali su kako da ostvare svoje snove – da proputuju, ali jeftino pa su pre par godina kupili kombi star 19 godina, koji su “prekomponovali” u pokretni životni prostor od 6 kvadrata kojim putuju, zimuju, letuju, ali odatle i rade jer su im zanimanja takva da mogu da posluju i na daljinu. U njemu imaju sve – krevet, radni prostor, kupatilo i kuhinju.
Bude se uz najlepše prizore, nekad mora, nekad planina, zelenila, konja koji galopiraju livadama.
Na Instagramu ih prati više od 12.000 istomišljenika i ljubitelja putovanja. Jeste lepo, ali nije uvek lako, kažu na Instagramu.
Goran u jednom postu navodi ui da nešto od onoga što treba da se radi, čak i svakodnevno, tokom ovakvih putovanja jeste sledeće: – popeti se na krov, obrisati solarni panel – napuniti kanistere sa vodom – isprazniti otpadnu vodu – usisati i brisati prašinu – spremati klopu ako nećete svakodnevno u restoran – čišćenje hemijskog wc-a – pražnjenje otpadne vode – navići se na ograničene resurse (vodu i struju) – biti spreman da će se desiti neki kvar jer to je sastavni dio puta.
U jednom postu napisali su i sledeće: Jednom krenemo, stanemo gde nam se svidi, ostanemo koliko nas drži mesto i teramo dalje po planu, van plana i kako nam se putevi otvore. Srećemo ljude planski, neplanski i ništa nije slučajno, ko se kreće taj se i sreće. Ovaj pokret i nomadluk nam odgovara. Kad je toplo idemo u hladnije krajeve, kad se smrznemo idemo tamo gde greje i tako u krug. Zahvalni smo zato što možemo tako.
Goran je avanturistima otkrio i da je oduvek maštao o kamperu: Kao mali bio sam fasciniran kamperima i slobodom koju oni pružaju. U neko klinačko vreme na pitanje “šta bi radio da dobiješ na lotu” moj odgovor je bio “kupio bih kampera i putovao po svetu”. To se nije promenilo ni do danas. Uvek sam maštao o tome, a na početku veze svoju fascinaciju prema ovom vidu putovanja podelio sa Ivanom.
Ispričao je i kako im je bilo prve večeri na točkovima…
– Prvu noć je bilo čudno, udobno, ali opet ne sasvim prijatno spavati na nekom parkingu. Druge noći smo našli odlično mesto u prirodi, ali nismo mogli da uživamo u njemu jer smo žurili kod majstora za kombi u Sarajevo. Treću noć smo otišli na sjajan vidikovac iznad Pala kod našeg drugara Vladana. Sa nestrpljenjem smo iščekivali izlazak sunca, ali je jak vetar sve pokvario, zeznuo nam zadnja vrata i oterao sa vidikovca bez uživanja. Premestili smo se u grad, ali nas je stigao ludački pljusak praćen gradom. Te prve tri noći su bile vatreno krštenje, ali nakon toga smo shvatili da uvek može biti nekih malih pehova, ali i neverovatnih pogleda, čistog vazduha, novih izazova. Sve su to nova iskustva koja nas oblikuju, koja nam život čine zanimljivijim, poručio je Goran.
