Studija koju je sproveo Univerzitet u Ekseteru, anketirala je 88.026 ljudi između 2006. i 2010. godine i otkrila da je dremanje posle ponoći povezano sa 25% većom šansom za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Među onima koji su otišli na spavanje pre 22 sata, rizik je takođe bio 12% veći. Nasuprot tome, broj ljudi koji su razvili srčane probleme bio je najmanji među onima koji su spavali između 22 i 23 sata, što je navelo istraživače da ovo identifikuju kao magični sat za spavanje, piše “Huffpost”.
Kako autor studije dr Dejvid Plans objašnjava, telo ima 24-časovni unutrašnji sat, nazvan cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju fizičkog i mentalnog funkcionisanja. „Iako ne možemo da zaključimo uzročnost iz naše studije, rezultati ukazuju na to da je veća verovatnoća da će rano ili kasno odlazak u krevet poremetiti telesni sat, sa negativnim posledicama po zdravlje kardiovaskularnog sistema“, rekao je dr Plans.
Semi Margo, ovlašćeni fizioterapeut i stručnjak za spavanje, kaže za HuffPost UK da ne postoji idealno vreme za spavanje jer različiti ljudi imaju različite potrebe. „Neke su noćne sove, druge su luksuznije“, kaže on. “Ali, kao što studija sugeriše, a to je apsolutno masivna studija, idealno vreme može biti 22 sata.” Međutim, ono što je najvažnije u pogledu sna je doslednost. prenosi “Novi“.
„Postoji mnogo stvari o spavanju koje ne znamo, ali znamo da je u moderno doba šest do osam sati optimalno“, dodaje Margo. „Dakle, ako idete u krevet u 22 sata, to znači da se budite u 6 ujutro ili nešto kasnije. Ovo ne odgovara svima jer neki ljudi rano ustaju, a drugi ne. Ljudi vole ritam i rutinu, tako da je rutinski odlazak u krevet svake noći ono što je zaista važno.”
Kako mnogi ljudi i dalje rade od kuće, smanjujući svoje putovanje na posao, a samim tim i potrebu da se probude ranije, neki od nas možda spavaju više nego što im je potrebno. „Preterano spavanje je jednako loše kao i nedovoljno spavanje, tako da se radi o pronalaženju optimalnog vremena za dobar kvalitet sna. I bolje je čak imati kraći kvalitetan san nego duže spavanje sa prekidima“, dodaje Margo. Ali kada je u pitanju njegova rutina odlaska na spavanje, on se slaže sa nalazima studije. „Idem u krevet u 22 sata i to mi radi, kvalitet sna je bolji“, kaže on. „Odlazak na spavanje pre ponoći je ključan za vaše opšte blagostanje.
U međuvremenu, dr Endrju Bagšo, ko-direktor Centra za zdravlje ljudskog mozga Univerziteta u Birmingemu, slaže se da, iako nalazi Eketerove studije daju dobre smernice, ono što funkcioniše za pojedince može se razlikovati.
„Neusklađenost između unutrašnjeg vremena i društvenog dana ima slične negativne uticaje kao i nedostatak sna. Dakle, idealno, da bi dobro funkcionisali kognitivno, da bi imali stabilne emocije i dobro mentalno blagostanje, da bi smanjili rizik od povećanja telesne težine, dijabetesa i kardiovaskularnih problema, ljudi ne samo da bi tako ostvarili san koji im je potreban, već i pronašli vreme koje odgovara njihovom unutrašnjem satu.”
Da li ste shvatili svoj cirkadijalni ritam? Sada je možda vreme za zdravo posmatranje sata. Vaše srce – čak i vaš šef – može vam zahvaliti za to.
