Placebo efekat je fascinanto polje istraživanja. Efekat veoma dobro ilustruje moć ljudske psihe. Efekat se javlja kada se zdravlje ispitanika poboljša, iako je dobio pilulu bez farmakološkog dejstva – dakle placebo.
Homeopatija koristi ovaj efekat, jer njeni lijekovi ne sadrže aktivni sastojak koji se može otkriti.
Ali, placebo efekat postoji i u obrnutom smislu – nocebo. Riječ izvedena od latinskog “nocere” znači naškoditi. O nocebo efektu se govori kada navodno liječenje izazove negativne posljedice. Ispitanici osjećaju tipične neželjene efekte, koji se očekuju od lijeka koji uopšte nisu dobili, piše DW.
A da sve bude malo komplikovanije: čak i kada pacijenti dobiju farmakološku supstancu javlja se placebo ili nocebo efekat. U jednom određenom okviru, nocebo se javlja kod svake terapije, jer svaka pacijentkinja ili pacijent ima drugačija očekivanja od terapije. Onaj ko računa da će mu nakon što uzme lijek biti muka, najčešće mu i bude muka. No, naravno da je teško dokazati ovaj efekat.
Ono što je mjerljivo, pronašao je tim stručnjaka iz SAD i Njemačke, koji je sistematski tražio nocebo efekte u studijama o vakcini protiv COVID-a 19. Skoro svaka treća osoba, koja nije dobila vakcinu, se uprkos tome žalila na reakcije koje su tipične za vakcine.
Opsežna studija
Julija Haas i Sara Ballow, ekspertkinje za placebo na Harvard Medical School u Bostonu, Massachusetts su zajedno sa Friderike Bender, psihološkinjom sa Univerziteta u Marburgu i drugim medicinarima iz SAD analizirale 12 studija sa ukupno 45.380 testiranih osoba starijih od 16 godina. 22.578 njih primilo je placebo, koji nije sadržao druge aktivne sastojke. Obično je bio u pitanju slani rastvor.
Sve studije su bile završene prije 14. jula 2021. godine. Studije, u kojima su grupe primale druge vakcine ili adjuvanse, bile su razvrstane od samog početka. Adjuvansi su aditivi, koji se obično nalaze u vakcinama i njihov zadatak je da pojačaju efikasnost.
Naučnici su objavili rezultate u časopisu Američke medicinske asocijacije (JAMA).
Mnoga neželjena dejstva nemaju nikakve veze sa cjepivom
35,2 posto ispitanika iz placebo grupe je nakon prve doze vakcine izvijestilo o takozvanim sistemskim neželjenim dejstvima, od kojih se 19,3 odsto žalilo na glavobolju a 16,7 odsto na umor. To su bila najčešća neželjena dejstva.
16 procenata se žalilo na lokalna nesistemska neželjena dejstva. Na primjer jedan dio njih se žalio na ukočenu ruku, otok, bol ili upalu na mjestu uboda. Nakon druge placebo doze 31,8 odsto se žalilo na sistemske a 11,8 odsto na lokalne neželjene efekte.
U poređenju s tim, neželjeni efekti kod osoba koje su zaista primile vakcine su bili češći: 46,3 odsto njih se nakon prve doze žalio na sistemske neželjene efekte, a 66,7 na lokalne neželjene efekte. Nakon druge doze taj procenat je porastao, pa se 61,4 odsto žalilo na sistemske a 72,8 odsto na lokalne neželjene efekte.
Koliko noceba doživljavaju vakcinisani?
Nocebo efekti se javljaju kod svake terapije, dakle i kada pacijeniti dobijaju efikasan lijek. S obzirom na snažne nocebo efekte primjećene kod vakcinacije, pred naučnicima je izazovno vakcinu: koliko je zapravo snažan nocebo efekat kod ljudi, koji su je primili? I da li se može izračunati teoretski dio nocebo efekta u neželjenim efektima kod vakcinisanih?
Da, može, smatraju Has, Balou i Bender zajedno sa svojim partnerima na istraživanju. Za to su izračunali udio nocebo efekta kod nevakcinisanih i prenijeli taj dio na vakcinisane.
To je dovelo do nevjerovatnih razultata: čak i kod osoba koje su primile vakcinu, nocebo efekat je u periodu posmatranja neželjenih dejstava bio dominantan.
Ovaj udio je poslije prve doze vakcine u sistemskim neželjenim efektima bio 76 procenata a kod lokalnih neželjenih dejstava 24,3. Nakon druge doze ove vrijednosti su doduše opale, ali ipak je 51,8 procenata imalo sistemske neželjene efekte, a 16,2 odsto lokalne.
Zapažanja ukazuju da očekivanje primaoca vakcine ima snažan uticaj na percepciju neželjenih efekata. Međutim, takođe bi bilo pogrešno iz ovoga zaključiti da najčešće umišljamo neželjene efekte. Jer, placebo i nocebo efekti proizvode objektivno mjerljive simptome.
Simptome dakle pokreću naša sopstvena očekivanja a ne lijekovi. Ali, to mi kao pacijenti ne možemo da znamo. Ali, mi ipak tačno znamo šta osjećamo. prneosi “Radiosarajevo“.
