Zašto su ovakvi poslovi toliko plaćeni i da li smo “grešili” završavajući fakultet umesto da učimo zanat objasnili su :
– To je realnost. Za posao pastira plata je djelovala visoko i sam oglas je imao dovoljno prijava. Plata vodoinstalatera deluje nama visoko, ali ako rade sami za sebe zarade toliko i za mnogo manje nego mjesec dana. Ne isplati im se da rade za nekoga već za same sebe. Ne moraju da čekaju mesec dana da bi zaradili 2.000 evra.
Navodno je jedan vodoinstalater samo tri minuta radio na WC šolji i za to uzeo 150KM.
– Zamislite da uradi samo pet takvih poslova dnevno i tako pet dana u nedelji – navodi Turinski.
Vodoinstalater bi tako očas posla izašao na cifru od 3500 KM. A radio bi 15 minuta dnevno… Ako dodamo i još neki “poslić” sa strane cifra od 4000 KM je dostižna i to za vrlo kratko radno vrijeme.
– Fale nam trenutno radnici u svim profesijama. Mi to gledamo tako da pokrenemo inicijative prema Ministarstvu obrazovanja jer ono mora da bude uključeno. Da planiramo, a ne da čekamo problem. Moramo da razmišljamo unapred da bismo rešili problem – rekao je Brkić.
Ljekar zaradi 1.000 do 1.500 eura sa sve dežurstvima u kovid bolnicama…
Zašto onda neko ne ode na zanat umesto da “juri” najvišu stručnu spremu? Ako uzmemo u obzir i odgovornost koju ljekar oseća prema ljudskom zdravlju i životu, a vodoinstalater brine samo da li je gumica na česmi dobro zavrnuta zaista deluje zbunjujuće.
– Neko vreme je bio trend da svako ko završava školu odmah razmišlja o fakultetu i slušali smo kako nam fakultet otvara vrata da se odmah zaposlimo. Ali mi sada sa zanatlijama imamo problem. Nisu to samo stari zanati već i recimo građevina. Nemamo tesare… Ovakvo pitanje zahteva višedecenijsko planiranje, a moguće je da nismo možda imali pravu organizaciju po pitanju toga šta ćemo kada taj fakultet završimo – rekao je Brkić.
– Mi učimo da moramo na fakultet, a sistem ne radi baš tako. Mi šest godina unazad imamo deficit. Više se traže po oglasima ljudi sa srednjom stručnom spremom nego sa visokom. To je 60-40 odsto u korist srednje škole ili zanata naspram završenog fakulteta. Čim nedostaju neki radnici povećava se cena na tržištu rada – rekao je stručnjak.
Turinski je kazao i da za takva zanimanja sada uvozimo radnike jer Srbi nisu zainteresovani. Tako više nije retkost u Srbiji da kurir ili dostavljač bude iz Uzbekistana, Turci ili Kinezi rade na građevini, a na proizvodnim pozicijama su radnici sa Šri Lanke.
