Mnogi u Srbiji su pili ovaj lek, što zbog korone, što zbog drugih zdravstvenih problema, a ima li razloga za brigu razjasnio je klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović u Uranku na K1.
Acetilsalicilna kiselina, to je aktivna supstanca ili aspirin je stari, dobro poznati lek. Mi studente učimo da je to primer leka gde se različitim dozama postižu različiti farmakološki efekti. Acetilsalicilna kiselina je analgetik, koristimo je u slučaju nekog bola, on je antipiretik, koristi se za snižavanje telesne temperature, on je antiinflamatorni lek, u višim dozama koristi se da suprimira zapaljenje, inflamaciju, a on je u malim dozama, najmanjim, antiagregacioni lek, odnosno sprečava slepljivanje krvnih pločica odnosno trombocita i sprečava stvaranje krvnog ugruška. To je ona doza od 75 do 300 mg dnevno”, započeo je dr Stojanović, dodajući da se upozorenja američkih stručnjaka odnose na ovaj antiagregacioni efekat.
“Za svaki lek opšte pravilo važi, a za aspirin sada pogotovo, da treba izračunati procenat odnosa koristi i rizika. Korist je da se ne stvori tromb, a rizik od primene je da se pojavi krvarenje u gastrointestinalnom traktu i moždano krvarenje”.
Farmakolog je istakao da je važno razlikovati primarnu i sekundarnu prevenciju, a zatim je objasnio šta to podrazumeva.
“Primarna prevencija znači primenu aspirina kod ljudi koji nemaju kardiovaskularna oboljenja, koji su u tom smislu zdravi i ove preporuke o kojima ste pričali se odnose na primarnu prevenciju jer je pokazano da kod tih ljudi je suštinski gledano veća šteta nego korist. Ali kada analizirate po uzrasnim grupama primenu aspirina u primarnoj prevenciji, onda vidite da kod uzrasta od 40 do 59 godina šta treba uraditi? Treba izračunati desetogodišnji rizik da čovek oboli od kardiovaskularnih oboljenja, to se lako izračuna – uzimaju se u obzir uzrast, godine, pušenje da ili ne, hipertenzija, nasleđe itd. Ako je taj rizik veći od deset odsto, onda ima smisla tom čoveku dati aspirin, vodeći računa da kod tog čoveka ne postoji povećan rizik od krvarenja. Kod starijih od 60 godina nema dileme, ove preporuke kažu da kod njih nema koristi od aspirina u primarnoj prevenciji”.
Sekundarna prevencija podrazumeva primenu aspirina kod ljudi koji imaju kardiovaskularnih problema.
“U sekundarnoj prevenciji, to su ljudi koji su imali već kardiovaskularno oboljenje odnosno imaju – imali su akutni infarkt miokarda, imaju nestabilnu anginu pektoris, imali su moždani udar, dobili stentove, podvrgnuti su baj-pas hirurškoj intervenciji, kod svih njih u odsustvu kontraindikacija, stanja kada ne smemo da primenimo aspirin je apsolutno opravdano primenjivati aspirin jednom dnevno u tim malim dozama”.
Ono što takođe treba napomenuti da se sve pomenuto ne odnosi samo na aspirin, već i na midol, acetisal, andol, što su zapravo sve isti lekovi različitog naziva, u zavisnosti od toga ko ih proizvodi.
Profesor farmakologije je na kraju istakao i da uvek pre primene aspirina treba identifikovati da li se osoba svrstava u visokorizične pacijente za primenu ovog leka.
“To su recimo uzrast stariji od 60-65 godina, postojanje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu koji je nekad krvario ili nije nikad krvario ali postoji i tu je, prisustvo drugih komorbiditeta, kardiovaskularnih – hipertenzija, recimo i šećerna bolest.Takav pacijent je pacijent visokog rizika, u smislu pojave krvarenja i on ne bi bio kandidat za aspirin u primarnoj prevenciji sigurno, a u sekundarnoj bi trebalo isključiti primenu apsirina. Inače, ako želimo da rizik od potencijalnog krvarenja svedemo na najmanju moguću meru, postoje lekovi koji se piju uz aspirin, kao što su inhibitori protonske pumpe, omeprazol, pantoprazol itd. koji smanjuju taj rizik”. prneosi “Novi“.
