Jedno od korisnih dejstava dinje jeste regulisanje krvnog pritiska. Dinja sadrži vlakna, kalijum i vitamin C, a hrana bogata kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska.
Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.
Unos kalijuma takođe je povezan i sa smanjenim rizikom od infarkta i gubitka mišićne mase, a ovaj mineral čuva gustinu kostiju i sprječava nastanak kamenja u bubregu.
Zahvaljujući beta karotenu i vitaminu C, kojih u dinjama ima u velikim količinama, ljudi koji je često konzumiraju imaju smanjen rizik od astme.
Dinja sadrži i nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbira u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita.
Ono što je takođe prednost konzumiranja dinje u ljetnim danima, jeste činjenica da ona spada u lako varljivu hranu, a zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz crijeva. Preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka.
Dinja sadrži i kolin, koji je važan nutrijent koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za smanjivanje hroničnih upala, pa redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa.
Vitamin A koji dinja takođe sadrži dobar je za kožu i kosu, budući da je ovaj vitamin nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.
Sjemenke dinje, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline. Plod, sjemenke i ulje od sjemenki drevno su ljekovito sredstvo za liječenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje, dok se čaj od cvijeta dinje koristi za iskašljavanje. prneosi “Novi“.
