Ako želite vijernost, povjerenje, poštovanje, to isto morate i da pružite da biste mogli da očekujete zauzvrat. Ali desi se i da to bude jednostrano. Da samo vi budete ona strana koja se trudi, a druga ne ili bar ne više.
U tom slučaju jedna osoba je nesrećna, a druga traži prilike i zadovoljstva s drugim ljudima, krije se, vara… Možda će reći da vas voli, ali ne mogu u isto vrijeme da postoje ljubav i izdaja. Jer ako vas osoba voli, neće vas prevariti, zar ne? Neće imati potrebu da traži nekog drugog ako voli vas i ako je s vama srećna i ispunjena.
Međutim, ako do izdaje dođe, ne znači da ljubav nikada nije postojala, možda se vremenom potrošila, izgubila iz mnogo različitih razloga. Partneri su se otuđili, zapostavili svoj odnos, svako je otišao svojim putem, izgubili su ono što ih je povezivalo. Naravno, dešava se i to da je jedna strana odlučila da prekine odnos, dok druga i dalje gaji jaka osećanja. Međutim, nikoga ne možete naterati da vas voli. Ne postoji ljubav na silu. Ona se ili desi ili ne desi, ili preživi iskušenja ili ne. S tim se jednostavno morate pomiriti, koliko god da je teško.
Čuveni australijski psihijatar Viktor Frankl davno je rekao jednu mudru rečenicu o kojoj treba razmisliti:
„Odanost je jedan od zadataka ljubavi- ali to je uvijek zadatak samo za onog koji voli, i nikako ne može biti zahtjev upućen partneru.“
Vjernost se ne zahtjeva, niti može da se traži. Niti možete, niti treba da natjerate partnera da vam bude odan. To nije vaš posao. Do te spontane “odluke” treba da ga odvede čista i iskrena ljubav prema vama. Ako vas isreno voli, vi ćete mu biti jedina osoba koja za njega postoji i nikada neće imati potrebe da pogleda nekog drugog.
